臺灣本土語言

高頻詞 1–50

播放速度

  1. 'o

    [虛]

    例句

    esmi 'o faeva ci temia tmateuyunu, zou voyu 'o ongkosi.

    來了一個新同學，他的名字叫Voyu。

  2. to

    [虛]

    例句

    yainca to voyu: 'a voyu a'o, cumas'a na ongkosu?

    Voyu:＂你好，我是Voyu，你叫什麼名字？＂

  3. ho

    [虛]

    例句

    ne mimzacu maine'e, mo yuyuso 'o voyu ho pasuya.

    放學的時候，Voyu和Pasuya一起走。

  4. mo

    [虛]

    例句

    ne mimzacu maine'e, mo yuyuso 'o voyu ho pasuya.

    放學的時候，Voyu和Pasuya一起走。

  5. ta

    [虛]

    例句

    voyu, "zou fsuyu eni, te'o pnaa ta koiyo!"

    Voyu:＂這是槍，我來射老鷹了！＂

  6. ci

    [虛]

    例句

    esmi 'o faeva ci temia tmateuyunu, zou voyu 'o ongkosi.

    來了一個新同學，他的名字叫Voyu。

  7. no

    [虛]

    例句

    voyu, "punku no tu'u sico?" pasuya, "'a civic no nghou eni."

    Voyu:＂那不是小鋤頭的握柄嗎？＂ Temu:＂不，這是猴子的尾巴。＂

  8. 'e

    [虛]

    例句

    yainca to fo'kunge, "a'ʉmtʉ ʉmnʉ homo mʉchʉ! os'o so'ʉmnʉa 'e homu'eina!"

    青蛙說：＂下雨天真好！ 我最喜歡夏天了！＂

  9. na

    [虛]

    例句

    yainca to voyu: 'a voyu a'o, cumas'a na ongkosu?

    Voyu:＂你好，我是Voyu，你叫什麼名字？＂

  10. la

    [虛]

    例句

    la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.

    山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。

  11. isi

    牠

    例句

    la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.

    山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。

  12. 'a

    [虛]

    例句

    yainca to voyu: 'a voyu a'o, cumas'a na ongkosu?

    Voyu:＂你好，我是Voyu，你叫什麼名字？＂

  13. ne

    [虛]

    例句

    ne mimzacu maine'e, mo yuyuso 'o voyu ho pasuya.

    放學的時候，Voyu和Pasuya一起走。

  14. si

    [虛]

    例句

    voyu, "teav'a smoyoa si (ta) av'u! 'a panto maezo av'u'u."

    Voyu:＂別怕那隻狗！ 我也有一隻狗。＂

  15. na'no

    很

    例句

    la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.

    山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。

  16. zou

    是的

    例句

    esmi 'o faeva ci temia tmateuyunu, zou voyu 'o ongkosi.

    來了一個新同學，他的名字叫Voyu。

  17. cou

    人

    例句

    mo mukeici 'o 'atai, oau! ma o'a, ma mito eya yoskʉ, o'ates'a zohcu ta cou!

    ’atai尖叫，哇嗚! 小心，我們是在刺魚，不是刺人!

  18. micu

    已經

    例句

    micu ahoi eabobon ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, ho ausuhcu emomcovhi, o'a isi tal ʉi 'o 'uachumu ho isi eoho'a.

    山羊開始大吃特吃，他越跑越遠，沒有聽到牛在叫他。

  19. yainca

    說

    例句

    yainca to voyu: 'a voyu a'o, cumas'a na ongkosu?

    Voyu:＂你好，我是Voyu，你叫什麼名字？＂

  20. oko

    小的

    例句

    'o oko no acipa ci 'atai mo noepohʉ 'o ohaevasi ho kokaekaebʉ tma'ongko. "amo. amo. teko uhnenu?"

    海龜小凱正在和姐姐開心的畫圖。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂

  21. cu

    [虛]

    例句

    ihe aiti 'o meoino suyoi, sucaefi to hiapeoza to tuhcu suyoi, cu s ʉc' ʉh ʉ to hcuyu to ciengona.

    他們看到了很大的瀑布，走過瀑布前面的橋，就到隔壁山了。

  22. te

    [虛]

    例句

    te uhne fuengu 'o 'uongʉ ho eya fou.

    ’uongʉ要去森林裡打獵。

  23. o'a

    不是

    例句

    micu ahoi eabobon ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, ho ausuhcu emomcovhi, o'a isi tal ʉi 'o 'uachumu ho isi eoho'a.

    山羊開始大吃特吃，他越跑越遠，沒有聽到牛在叫他。

  24. os'o

    我

    例句

    yainca to fo'kunge, "a'ʉmtʉ ʉmnʉ homo mʉchʉ! os'o so'ʉmnʉa 'e homu'eina!"

    青蛙說：＂下雨天真好！ 我最喜歡夏天了！＂

  25. poa

    使

    例句

    te'on'a usa ho eho'a 'o 'oahngʉ ho poa uhta emoo.

    爸爸要去邀請親戚來家裡。

  26. mita

    他

    例句

    mo'so na'no smʉnʉ'ʉ. mita cu. miteuhi sieo ho ʉk'a na tonʉ.

    因為雨下太大，他餓了三天已經沒有力氣了。

  27. mi'o

    我

    例句

    'ma mi'o conofeʉngna o'te oengʉtʉ. te'o mi'usnu suu ho eovei. o'ula talʉi to mocmo lahe yainca, mo na'no lue'amamza 'o cono emoo to puku, la m'out'ut'u to evi homo hie. at'inghi ma mi'o ma'peyu.'

    ＂不，我一個晚上沒睡。 我要來跟你道歉。 我曾經對別人說，貓頭鷹一家真懶惰，大白天在樹上打瞌睡。 但是我錯了。＂

  28. te'o

    我要

    例句

    voyu, "zou fsuyu eni, te'o pnaa ta koiyo!"

    Voyu:＂這是槍，我來射老鷹了！＂

  29. pasuya

    （男人名）

    例句

    ne mimzacu maine'e, mo yuyuso 'o voyu ho pasuya.

    放學的時候，Voyu和Pasuya一起走。

  30. ita

    他

    例句

    ita aiti 'e peipei'sasnu he. hocu makuv'o. ho tuocosi hin'i. mos'a mainenu. ci hioa.

    他對這些人的行為感到很困惑，於是就問了他們這是怎麼回事。

  31. 'o'oko

    孩子們

    例句

    'e mi'eongi isi eʉsvʉta ta uancʉ. mo botngonʉ ci thicia ho tumzo no sieo ci 'o'oko. kaebʉ ci uancʉ isi toveineni ta mi'iyhngi 'e hoancim ta feongo si angaeznei tamo thiciaci ci yata hosa.

    燕子告訴王子城裡有好多乞丐跟飢餓的孩子們，快樂王子拜託燕子將他身上的黃金分給城裡貧窮的人們。

  32. aiti

    看見

    例句

    pasuya, 'a nghou 'o ongko'u, aiti! 'ami'oeno mais'a nghou!

    Pasuya:＂我的名字叫猴子，看！ 我變成猴子了！＂

  33. mamespingi

    女生

    例句

    i'e moo ta 'ih'cangai. mo ya yoso cimo yonhu ci oko no mamespingi.

    頭目家裡有兩個美麗的女兒。

  34. emoo

    家

    例句

    tamu iepoepoha si ohaevasu ho ateop'ʉca 'e emoo.

    你和姐姐要記得把家裡收拾乾淨。

  35. ihe

    他們

    例句

    ihe aiti 'o meoino suyoi, sucaefi to hiapeoza to tuhcu suyoi, cu s ʉc' ʉh ʉ to hcuyu to ciengona.

    他們看到了很大的瀑布，走過瀑布前面的橋，就到隔壁山了。

  36. maica

    因為

    例句

    mo nac'o 'o fuzu, maica o'ala meelʉ 'otole, o'ala meelʉ pasunaeno, eya fou, hocieno toalungu.

    山豬很難過，因為他不會跳舞、唱歌、打獵或釣魚。

  37. homo

    [虛]

    例句

    lasi atva'esa ʉmnʉa to fo'kunge homo mʉchʉ, mo na'no kokaekaebʉ 'o fo'kunge.

    青蛙最喜歡下雨天了，青蛙很開心。

  38. meelʉ

    會

    例句

    mo mici 'otole 'o fuzu, at'inghi o'a mo meelʉ.

    山豬想跳舞，可是山豬不會跳舞。

  39. hahocngʉ

    男生

    例句

    'e natohaesa no hahocngʉ. yihe na'na ʉmnʉa 'e nat'ohaesa ci mamespingi. 'asngʉcʉ yonta aaskiti ta v'ahʉ ho yupepeahnʉyʉ ta. nat'ohaesa ci mamespingi.

    兩兄弟非常喜歡兩姊妹，常常在溪邊和兩姊妹聊天。

  40. moso

    曾經

    例句

    moso conci yofna, micu aepʉngʉ yaahia 'o t'oheʉ. moso na'no otmuzu to yoi, kuici yoseʉ 'o cfu'osi.

    一天傍晚，啄木鳥工作結束。 牠吃了很多害蟲，肚子很飽。

  41. maitan'e

    今天

    例句

    maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.

    今天，老師在學校教大家種小米。

  42. man'i

    多的

    例句

    sucaefi to yuvaknoknon'i ci ceon ʉ, mion'a man'i ci yuyu'eo 'o ceon ʉ,

    走過很多彎的路，路上還有好多小石頭，

  43. o'te

    否定

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    micueno cono feʉngna o'te m'ov'ohʉ 'o t'oheʉ.

    於是，這個晚上，啄木鳥再也睡不著了。

  44. hioa

    工作

    例句

    cumas'a na tesi hioa ta fuzu hote uhne fuengu?

    山豬今天去森林裡要做什麼呢?

  45. maezo

    同樣

    例句

    voyu, "teav'a smoyoa si (ta) av'u! 'a panto maezo av'u'u."

    Voyu:＂別怕那隻狗！ 我也有一隻狗。＂

  46. hia

    [虛]

    例句

    iyama lahin'i aueisisa ci hioa. honci afu'u uhta hosa ci o'aisi honga. c'o acʉha hia hontea. ci aʉ'tʉ'tʉca.

    原來這是他們的傳統，只要有陌生人來到這座島上，他們就會把那個人當作國王一樣對待。

  47. yaa

    有

    例句

    o'anamo yaa supeopeohʉ ci peisu ta kaapana zoucuc'o man'i ci t'ee.

    竹子上沒有掉下錢只有很多大便。

  48. eni

    這個

    例句

    voyu, "punku no tu'u sico?" pasuya, "'a civic no nghou eni."

    Voyu:＂那不是小鋤頭的握柄嗎？＂ Temu:＂不，這是猴子的尾巴。＂

  49. teko

    你要

    例句

    'o oko no acipa ci 'atai mo noepohʉ 'o ohaevasi ho kokaekaebʉ tma'ongko. "amo. amo. teko uhnenu?"

    海龜小凱正在和姐姐開心的畫圖。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂

  50. a'o

    我

    例句

    yainca to voyu: 'a voyu a'o, cumas'a na ongkosu?

    Voyu:＂你好，我是Voyu，你叫什麼名字？＂