高頻詞 51–100
-
ʉmnʉ
好
例句yainca to fo'kunge, "a'ʉmtʉ ʉmnʉ homo mʉchʉ! os'o so'ʉmnʉa 'e homu'eina!"
青蛙說：＂下雨天真好！ 我最喜歡夏天了！＂
-
kaebʉ
高興
例句la na'no kaebʉ hola yonto 'e'evi ho toh'uzu.
他最喜歡在森林裡盪鞦韆。
-
acʉhʉ
全部
例句acʉhʉ toekameosʉ!
大家快逃！
-
cuma
什麼
例句pasuya, "zou cuma eni?" voyu, "o 'as 'aeno emucusu sico?"
Pasuya:＂看！ 這是什麼？＂ Voyu:＂那不是你的手嗎？＂
-
'omo
[虛]
例句s ʉc' ʉh ʉ to hcuyu to ciengonasi, teol ʉi to moat ʉ'n ʉ 'omo man'i ci mon'a noe'in'i eh ʉng ʉ, a' ʉmt ʉ na'no kaeb ʉ.
到了隔壁山，山羊看到了好多小小的嫩葉，他好開心。
-
mio
[虛]
例句tuocosi to nghou 'o yongo, "mio mainenu na hie maitan'e?"
猴子問螃蟹：＂今天的天氣怎麼樣呢?＂
-
tomo
[虛]
例句mo sucaefi tomo man'i hcuyu, ho ito man'i cimo kengkenzu ci ceon ʉ, mion'a man'i 'o yuyu'eosi, at'inghi o'ana isi el ʉa 'o ceon ʉ no maine'e.
他走過好多小丘，還有很多彎的路，上面有很多小石頭，但是他找不到回家的路。
-
uhne
到
例句cumas'a na tesi hioa ta fuzu hote uhne fuengu?
山豬今天去森林裡要做什麼呢?
-
hie
太陽；日子
例句tuocosi to nghou 'o yongo, "mio mainenu na hie maitan'e?"
猴子問螃蟹：＂今天的天氣怎麼樣呢?＂
-
voyu
（男子名）
例句esmi 'o faeva ci temia tmateuyunu, zou voyu 'o ongkosi.
來了一個新同學，他的名字叫Voyu。
-
av'u
狗
這個詞還沒有單獨的錄音
例句voyu, "teav'a smoyoa si (ta) av'u! 'a panto maezo av'u'u."
Voyu:＂別怕那隻狗！ 我也有一隻狗。＂
-
noana'o
久的
例句ne noana'o, to coni ci hosa pano mosola na'no thicia ci nat'ohaesa, to emoohe moc'o coni ci 'uachumu ho coni ci av'u.
從前，在一個部落裡有一對很窮的兄弟，家裡只有一頭牛和一隻狗。
-
i'o
[虛]
例句mo mainca 'o bʉvnʉ, kukuzo ho i'o evi 'hocimza mako yontan'e, o'ate 'ahʉyʉ ma'tipvongʉ'
＂只要有我們在，就不用擔心！＂小花、小草、大樹們說。
-
eno
就來
例句'e fafcuya mo tuiei ho. miu'snu ta oko. ho mainca. te'o eno tou'sni su.
巨人笑著對著小男孩說:＂我來幫你吧!＂
-
tmopsʉ
上學
例句maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.
今天，老師在學校教大家種小米。
-
miko
你
例句mo uhto tuhcu to puku 'o t'oheʉ. 'yokeoasu, mainci miko na'no yue'oe'ou?' necu mateʉpngʉ 'o puku. micu na'no yoasau.
啄木鳥來到貓頭鷹跟前。＂你好，你怎麼這麼早就起來了?＂貓頭鷹說完打了個大呵欠。
-
hafa
帶
例句isi yainca to 'uachumu 'o eh ʉng ʉsi to hcuyu ta ciengona mo na'no mafe, 'ate'o peel ʉi hafa 'o moat ʉ'n ʉ ho uhne'e.
牛說隔壁山的葉子很好吃，他可以帶山羊一起去。
-
la'u
我
例句yainca to yongo, "la'u atva'esa ʉmnʉa 'o hofungahoa, o'ala soyʉmʉ o'ala mu'ei la na'no sohuyu."
螃蟹說：＂我最喜歡春天，不冷不熱很舒服。＂
-
evi
樹
例句pala pala! palapala! zou fihngau to evi ico.
啪啦啪啦！ 啪啦啪啦！ 那是木頭的聲音。
-
cohivi
知道
例句mo uhto okono zomʉ 'o eiski ho tuocosi, yainca to zomʉ o'a os'os'a cohivi, maica mo'so pasunaeno.
老鷹去問小鳥，小鳥說不知道，因為牠在唱歌。
-
hosa
部落
例句ne noana'o, to coni ci hosa pano mosola na'no thicia ci nat'ohaesa, to emoohe moc'o coni ci 'uachumu ho coni ci av'u.
從前，在一個部落裡有一對很窮的兄弟，家裡只有一頭牛和一隻狗。
-
cono
一
例句'o cono emoo to 'atai mo yu'ekaako ho uhto aaskiti to etʉpʉ. "amo. amo. teto uhnenu?"
小凱一家人手牽手來到海灘上。＂爸爸、爸爸，我們要去哪？＂
-
suu
你
例句'ma mi'o conofeʉngna o'te oengʉtʉ. te'o mi'usnu suu ho eovei. o'ula talʉi to mocmo lahe yainca, mo na'no lue'amamza 'o cono emoo to puku, la m'out'ut'u to evi homo hie. at'inghi ma mi'o ma'peyu.'
＂不，我一個晚上沒睡。 我要來跟你道歉。 我曾經對別人說，貓頭鷹一家真懶惰，大白天在樹上打瞌睡。 但是我錯了。＂
-
maine'e
回到
例句ne mimzacu maine'e, mo yuyuso 'o voyu ho pasuya.
放學的時候，Voyu和Pasuya一起走。
-
chumu
水
例句ausuhcu fozu 'o chumu to va'hʉ, ho ausuhcu ca'i, mo na'no smoyo 'o fo'kunge, cu totoefʉngʉ to 'e'evi.
溪水越來越多、越來越髒，青蛙很害怕，躲進樹林裡。
-
taini
他
例句zou 'umao taini.
他是’umao。
-
panto
有
例句voyu, "teav'a smoyoa si (ta) av'u! 'a panto maezo av'u'u."
Voyu:＂別怕那隻狗！ 我也有一隻狗。＂
-
eh
FIL
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.
山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。
-
c'o
也是
例句mita cu teolʉ. aiti mamo c'o iachi yonta. skoskopna ta. oko no fuefu'u ci hosa.
他睜開眼睛，發現自己在一座小島的沙灘上。
-
ma
[虛]
例句ma teto toehungu emʉm'ʉ to evi!
大家一起來種樹喔！
-
ino
媽媽
例句temia yuyuso 'o ino ho biebimi tomo mafe ci chae.
爸爸要和媽媽去找好吃的海藻。
-
tan'e
這裡
例句la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.
山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。
-
yonenu
在哪裡
例句yainca ta puku, "iko cohivi mo yonenu 'o f'ue'u?"
貓頭鷹說：＂你知道我的地瓜在哪裡嗎?＂
-
miyo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句miyo kua'onga 'o ngiausu? miyo, 'a miyo kua'onga 'o ngiau'u.
你的貓是黑色的嗎？是/對，我的貓是黑色的。
-
hucma
昨天
例句"ma teto toehungu uhta aaskiti ho hucma ho ohi'u!"
＂大家明天一起在沙灘上野餐吧！＂
-
lea
它會
例句lea totovaha beahci na kamae ho ingkina?
番石榴和龍眼會每年結果實嗎？
-
tposʉ
書
例句mo uhto phingi tola 'oyona baito to tposʉ ho yainca: " aupcieva paavi'e phingi. "
’uachumu去圖書館的門口，說：＂快開門，讓我進去看書。＂
-
n'a
進行
這個詞還沒有單獨的錄音
例句kaebʉ ci uancʉ. skuna 'e mi'eohngi, "'e mcoo 'u zou lanpaosʉ. teko n'a faeni ta foinana emo coni ci lanpaosʉ."
快樂王子拜託燕子:＂我的眼睛是藍寶石，請你送一顆藍寶石給那位年輕人。＂
-
at'inghi
但是
例句la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.
山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。
-
tanivu
（女子名）
例句yainca to ino 'e tanivu: " maincis'a cohivi ta tengnao ho tanivu a'o maka'ʉc'o meemealʉ? "
媽媽說：＂電腦怎麼知道我叫作tanivu，它那麼厲害?＂
-
mici
想要
例句mo mici 'otole 'o fuzu, at'inghi o'a mo meelʉ.
山豬想跳舞，可是山豬不會跳舞。
-
sia
誰
例句yainca to moatʉ'nʉ, "bua cuma, cu toczoyʉ 'e hcuyuto, sia nate motano to beoku?" yainca to zomʉ, "te'o usa ho potani"
山羊說＂怎麼辦? 我們的(包含式屬格)山都塌了，誰去阻止大巨人?＂鳥說＂我去阻止他。＂
-
amo
爸爸
例句'o oko no acipa ci 'atai mo noepohʉ 'o ohaevasi ho kokaekaebʉ tma'ongko. "amo. amo. teko uhnenu?"
海龜小凱正在和姐姐開心的畫圖。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂
-
bonʉ
吃
例句mo noepohʉ 'o 'atai ho i'o ohaesasi ho bonʉ tomo mafe ci isi 'o'ana. "amo. amo. teko uhnenu?"
小凱正在和妹妹悠閒地吃點心。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂
-
lasi
他
例句lasi atva'esa ʉmnʉa to fo'kunge homo mʉchʉ, mo na'no kokaekaebʉ 'o fo'kunge.
青蛙最喜歡下雨天了，青蛙很開心。
-
nana
可能
例句"tees'a nana mainenu na hie ho hucma?"
＂那明天的天氣怎麼樣呢?＂猴子問。
-
mo'o
（男子名）
例句mo amamio 'e voyu, isi sviei ta mo'o ci amosi, ho coeconʉ ho ohto moc'o oko no 'oyona baito no amamio.
voyu生病了，爸爸mo’o背著他，要走路到附近的小診所去看病。
-
teto
我們
例句minocu teto toehungu eabobonʉ!
大家一起開宴會囉!
-
ak'i
祖父
例句teto na'a teaineni eabobonʉ 'o ak'i ho ba'i hote hiesi no yayo!
我們要辦慰勞爺爺奶奶的饗宴！
-
fuengu
山
例句cumas'a na tesi hioa ta fuzu hote uhne fuengu?
山豬今天去森林裡要做什麼呢?