高頻詞 1251–1300
-
peo'eoza
偷.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta buhci, "o'a i'o cohivi, mo'u anana'o mici meo'eoi, a'fihna uk'a ci i'o peo'eoza, mi'on'a a'lo'longʉ."
老鼠說：＂不知道，我原本想去偷地瓜，但是沒偷到，還受傷了。＂
-
noe'ʉcʉ
濕的
例句mo angu noe'ʉcʉ 'o isi yoni, toehunga esvʉta no poan'a aomane tac'u aʉsvʉsvʉtʉ.
場地太濕了，大家決定晚一點練習。
-
auski
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu auski 'o tibu.
輪到tibu上場。
-
muyo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu sʉc'ʉhʉ to va'hʉ 'omo yoso, mo muyo uhto va'hʉ 'o 'atai ho eya yoskʉ.
兩人到了溪邊，’atai先到溪裡刺魚。
-
mi'oc'o
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mainca 'o 'uongʉ, "pa'hikokoe'i. at'inghi mi'oc'o atpʉtʉ homo toosa'o."
’uongʉ說:＂對不起。 但比賽還是算我贏了。＂
-
boepono
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la meelʉ boepono 'o le eafou.
獵人會放陷阱。
-
emoohe
牠們的家
例句ne noana'o, to coni ci hosa pano mosola na'no thicia ci nat'ohaesa, to emoohe moc'o coni ci 'uachumu ho coni ci av'u.
從前，在一個部落裡有一對很窮的兄弟，家裡只有一頭牛和一隻狗。
-
ngov'eni
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo mooyai to okono tu'u ho ngov'eni to av'u, micu ahoi ef'ongʉ 'o av'u.
他做了一個小犁戴在狗身上，狗開始犁田。
-
buveici
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo buveici mainca 'o 'ua, 'oa~ a'ʉmtʉ yonghu, te ʉmnʉ hoci'u aʉsvʉta iceopngi?
鹿隱忍怒氣地說，哇~真漂亮，能不能借我戴一下呢?
-
yuevahneni
代借
例句mo na'no kaebʉ ne isi talʉi to yutuka, cu poa yuevahneni to 'ua 'o sungu.
兔子聽了很高興，就將角借給鹿。
-
petohʉya
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu miteuhi, petohʉya elʉa 'o 'ua. yainca to nghou, 'o osko yuevaha to yutuka ci sungu, ma 'atecus'a ʉmnʉ hociko yooveineni!
猴子說，你向兔子借了角，現在該還他了吧!
-
te'ola
這個詞還沒有單獨的錄音
例句talʉi to 'ua cu kuici kaebʉ ho yainca, a'ʉmtʉ 'aveoveyʉ suu! no ataveisi te'ola bumemeala angonghia!
鹿聽了非常高興的說，非常謝謝你! 我以後一定會好好照顧它的。
-
eobaka
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo sʉc'ʉhʉ to bukeu to hcuyu 'o cmoi, mo mi'unu to beoku ho moozoyʉ, "'oe! tev'ana 'aoka eobaka si hcuyu, temiacu payo'a 'o emoomia!"
熊抵達了山頂，他對大巨人大喊＂喂! 不要再打扁山了! 我們的(排除式屬格)家都不見了!＂
-
eʉskʉ
山崩;土石流
這個詞還沒有單獨的錄音
例句honglong honglong…. yainca to moatʉ'nʉ, "mate buacuma? cu man'i ci hcuyu simo eʉskʉ" ihe yainca tomo yusoci nghou, "ma teto usa ho kilikili."
轟隆轟隆…山羊說＂怎麼辦? 好多的山都塌了＂兩隻猴子說＂我們(排除式主格)去搔癢他。＂
-
tohʉngʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi miuni si kokeu. yainca no tohʉngʉ si. te'o ahiya ana.
他看著蚌殼心想，一定要吃到他才行!
-
honciko
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta zomʉ honciko o'teahtu mingayo. uka ci chumu tan'e 'a teko mcoi.
鳥說，你再不打開，這裡沒有水，你會死的!
-
tmaolalʉ
乖
例句ta isi miusni. baito tamo 'enepio ci yatatiskova mo mo'usnu. honci'u ote tmaolalʉ tehe asona opcoza ho ana. mita na'no ngoheʉngʉ.
面前出現一群從來沒看過的人，他心想，如果不聽話，可能會被這些人殺掉然後吃掉，他非常的害怕。
-
tme'si
織布
例句ta mo conci hie cu yofna. kaebʉ ci uancʉ mo teolʉ ta mamespingi ta hosa. mo tmesi ta yʉsʉ. 'e mamespingi mo seolʉa no tme'si ta yʉsʉ no koecu.
第一天晚上，快樂王子看到了城裡織衣服的女人，女人正在織貴族的衣服。
-
m'oyʉcʉ
閉眼睛
例句mita cu mameoi. la'cu ngoseo. mita elʉ tamo zocni ho atva'esa. ʉmnʉa. cimo cocoya ta fuengu ho tohbako. smo'iʉlʉlʉ ta isi teosi ci miausna. hocu aotot'inhi m'oyʉcʉ aueisisi cu m'oulʉlʉ.
但他老了，感到疲累，他找了一塊最喜歡的森林空地，躺下來，欣賞眼前的風景，然後輕輕閉上眼睛，永遠的沉睡了。
-
eʉsvʉsvʉta
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ta tan'e mo mehacni cimo enhova ci cʉfea. mo yimi ta isi tohbaki ta nghou. ho cmʉfeʉ fhita toehunga eʉsvʉsvʉta 'o h'oehanva ta nghou. ho ausucu yubankake ho yumahtʉyʉcʉ ho yonghu.
就在這時，一株小小的綠色植物從猴子躺著的地方冒出頭來，大家說起關於猴子的故事越多，它就長得越大，也越強壯美麗。
-
m'ene
索取.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句te akoyu no m'ene no ak'emameoi mihin'i tʉtpʉtʉ tamo coni ci hahocngʉ ho conci ci mamespingi no feʉ'ʉ. ho toulʉi tonzovi hocu to'seni ta feoho.
為了求神，他們抓了一頭公豬和一頭母豬，將豬隻洗淨之後丟到洪水裡。
-
poyapo
水少
例句at'inhi 'e feoho. o'a mo aushu'cu poyapo. namamo ausuh'cu sepepe
結果，洪水不但沒退，反而漲得更高了!
-
moyafo
出去
例句yainca ta ba'i. mihin'i mahta mo man'i ci chumu ho man'i ci oanʉ tehin'i moyafo ho peispak'i?
奶奶說:他們帶了好多水，還有好多吃的，是要出去玩嗎?
-
tata'za
想要有.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句konkao ieni ta sinciu 'e cono hosa te peis'to'tohomʉ. tata'za na maameoi. maa nanghiya toehungu pasunaeno. ho 'otole. yupa niaeno so nananghinhiya 'e cono hosa.
公告 謹訂於自星期五舉行部落郊遊活動，歡迎鄉親父老、好朋友共襄盛舉，我們一起郊遊，唱歌跳舞，增進部落的感情。
-
nanghiasi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi aiti to nanghiasi cocvi ho yainca mo mooyai yʉteʉ si avai! zou hahocngʉ ho nenusi no mamespingi?
朋友看到了，嘲笑他說：＂’avai在織布耶！ 他到底是男生還是女生呢？＂
-
huhucmasa
每天
例句i'o maamespingi ihecu poekotva to po'ovnʉ 'omo tuyu ci haahocngʉ ho huhucmasa p'ani to f'ue.
女人們把三個男孩關在豬舍裡，每天餵他們吃地瓜。
-
p'ani
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'o maamespingi ihecu poekotva to po'ovnʉ 'omo tuyu ci haahocngʉ ho huhucmasa p'ani to f'ue.
女人們把三個男孩關在豬舍裡，每天餵他們吃地瓜。
-
akoevano
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o haahocngʉ ta coozoku tehe akoevano snopeoha 'o hie.
鄒族的男人們，決定要去把太陽射下來。
-
cis'a
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cis'a aemu'au evasʉzʉ 'omo pak'i ci av'u, ho yo'eoca'o fa'e ngeesangsi.
突然有一群惡狗過來，要咬白鷺鷥。
-
evasʉzʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cis'a aemu'au evasʉzʉ 'omo pak'i ci av'u, ho yo'eoca'o fa'e ngeesangsi.
突然有一群惡狗過來，要咬白鷺鷥。
-
hosato
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo nac'o 'o kulolo ho yainca: " maincis'a maica 'e hosato? " o'ate akoyu no e'ohʉ yaahioa tesi tu'singa 'e hosa.
kulolo傷心地說：＂我們的部落，怎麼變成這樣了？＂他決定不上山工作，留在部落打掃。
-
se'conia
一百
例句mo tmuha'o 'o kulolo ho yainca: " upena honci se'conia ci kulolo o'ate h'unano poa cofkoya 'e hosa. "
kulolo低聲對自己說：＂就算有一百個古樂樂，也沒辦法把部落整理乾淨了＂
-
yaica
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yaica ta amo: " 'e cou eni mo a'ʉmtʉ meemealʉ! "
爸爸說：＂這位阿美族人真是太棒了！＂
-
amiocni
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ho lac'u maine'e 'o amo la conino mainca na'no ngoseo, hocu tohbako to safai ho amiocni.
爸爸每天回家的時候，總是說工作好累，躺在沙發上休息。
-
'oisi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi acʉha cohivi to kulo. lasi acʉha peela yut'inga 'oisi tuocosi ta voyu.
kulo什麼都知道，kulo什麼都會為voyu解答。
-
boecʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ho i'vaha yainca: " o'ate'os'a ta'payo'a ne osula peobanga 'omo mici boecʉ a'o ci av'u. "
他又說：＂我也不會忘記，你曾經為我趕走那隻要咬我的狗。＂
-
'soka
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'e sima eni isi feʉ'sa to lingki, hocu cmʉfeʉ 'o kukuao ho evi, at'inghi 'o 'ayumonʉsi zou acʉhʉc'o 'soka ho pucu.
這座島被泥土覆蓋著，又長出了許多草和樹木，但是裡面全都是塑膠的垃圾。
-
hioaneni
這個詞還沒有單獨的錄音
例句hocito o'te hioa 'emo maica ci a'a'ausna 'ateno amaka hioaneni na tenala yuuski ci mao'o'okoto.
我們不為自己做這樣的事，也應該為後代子孫而做。
-
'ano
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to 'oisasang:: " 'ano 'oisasang na a'o, te'o to'usni suu ho teoteai. yainca to mamespingi: teko meelʉ biebiini no a'ʉmtʉ no 'oisasang? "
醫生說：＂我就是醫生啊，我來幫妳處理。＂女人說，妳可以找真正的醫生來嗎？＂
-
kengsacu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo esmi 'omo cihi ci kengsacu, zou ootovai no sia 'omo yonta ceonʉ. itomo yonto vioing isi eʉsvʉta to kengsacu, ho yainca, 'a ootovi to kangngofu.
醫院裡來了一個警察，在詢問路上的摩托車是誰的。 醫院裡的人告訴警察，摩托車是護士的。
-
skufu
底下
例句mo'so na'no covhi, cu ngoseo 'e mo'o, mo uhto skufu ta evi ho noosohuyu.
路途很遙遠，mo’o走累了，就先到樹下乘涼。
-
emoovei
這個詞還沒有單獨的錄音
例句emoovei ta ceonʉ, yainca no 'tohʉngʉ ta mo'o: " la na'nosino o'te mici amiocni ta anana'o 'oyona yatatiskova tan'e la mici uhnenu? i'o yatatiskova ta'e, la mici uhtan'e. na 'tohʉngʉ ta yatatiskova la asngʉcʉ tata'e no asuhcu ʉmnʉ no ataveisi, ho ta'payo'a na kaebʉ. "
回去的路上，mo’o心想：＂人們為何總是不願意安靜地待在原地呢？ 這裡的人想到那裡去，那裡的人又想到這裡來。 人的心一直希望未來會更好，卻忘了現在的快樂。＂
-
maviya
這個詞還沒有單獨的錄音
例句toaveiveia to ta'esi, i'e kavai ci oko yusuhci hocu aezuhu ci oko no hahocngʉ. la maviya ho mayo to hasi, boemi ta maviya ho tmopsʉ, mazo maviya ho mali.
幾年以後，可愛的小孩長大變成小男孩了。 他用左手拿筷子，用左手寫字，也用左手丟球。
-
miski
過夜
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'e voyu ita sootai si nanghia ho poa miski to lata soʉmnʉa ci emoo 'e nanghia, at'ihnghi o'a isi ʉmnʉa.
voyu招待朋友到他心愛的家裡住，但是朋友卻不喜歡。
-
osicu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句osicu pocngufa to senseisi ho poa yone yafana ho tmopsʉ, te meelʉ asuhcu man'i na tisi cohivi.
於是，老師推薦她到鎮上的學校讀書，在那裡她可以學到更多知識。
-
hioyapo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ta'esi, te akoyuno uhne fuengu. ho miyapo to hioyapo, ho mʉ'neni tomo coni ci evi 'e hosa.
後來，她決定走到山上，播下種子，為她的家鄉種下一顆樹。
-
to'unu
幫忙
例句yainca ta pasuya," ino te'o to'unu."
pasuya說:＂媽媽，我來幫忙!＂
-
tatposa
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'oc'o poa tatposa si teesi, o'ami'os'a mooyai yʉteʉ.
我只是在染麻線，我沒有在織布。
-
vungka
這個詞還沒有單獨的錄音
例句zou pasuya 'o ongko'u, zou hahocngʉ. a'o mi'oc'o mici momaemaezo ta vungka ta cou.
我的名字叫pasuya，我是男生。 只是想學習鄒族的文化。
-
euteoteozu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'e toomoku ci uatang isi cohivi 'o tonʉ to maaya, akoevano poa yucngihi 'e suezopʉ, te euteoteozu to maaya. isi faeni to maaya 'o losing ci okosi. ho teai holeo, ho yookiu to maaya ho poa tmopsʉ 'e losing. ahoi ne mio ohcu toezuhi ho poa uakai savuloo.
頭目Watan意識到日本政府的強大，為了族群的延續，他選擇和日本人妥協。 他將他的兒子Losin交給日本政府作為人質，並要求日本人讓Losin接受新式教育。 從此，Losin改名為渡井三郎。