第 22 課
-
mo ake'i coheʉceʉ, la asngʉcʉ mimo tomo noyano ci chumu.
天氣有點冷，要多喝熱水。
mo akeʔi ʦoheɨʦeɨ, ɗa asŋɨʦɨ mimo tomo nojano ʦi ʦhumu.
出處情境族語
-
mo molʉ ho mu'ei, buo'te poa hiozneni.
太陽很大，要記得防曬。
mo moɗɨ ho muʔei, ɓuoʔte poa hiozneni.
出處情境族語
-
mo na'no mvʉecʉ, cu uk'a na hie.
雲很多，天空沒有太陽。
mo naʔno mvɨeʦɨ, ʦu ukʔa na hie.
出處情境族語
-
mo ake'i soyʉmʉ maitan'e, sʉ'eʉsʉ no mo noyano.
這天有點冷，出門要穿外套。
mo akeʔi sojɨmɨ maitanʔe, sɨʔeɨsɨ no mo nojano.
出處情境族語
-
te nana huaeca molʉ maitan'e?
假日天氣如何?
te nana huaeʦa moɗɨ maitanʔe?
出處情境族語
-
o'a, 'a tena smuvaho no ta'esi cohzona, mahno khasa.
現在沒有下雨，中午過後會下雨，出門要帶傘。
oʔa, ʔa tena smuvaho no taʔesi ʦohzona, mahno khasa.
出處情境族語
-
'a tee, te nana na'no mu'ei ho tenac'u homu'eina, la asngʉcʉ mimo to chumu.
是，夏天會很熱，要多喝水。
ʔa tee, te nana naʔno muʔei ho tenaʦʔu homuʔeina, ɗa asŋɨʦɨ mimo to ʦhumu.
出處情境族語
-
lako kaebʉa ho mo hotacʉmʉa?
你喜歡秋天嗎?
ɗako kaeɓɨa ho mo hotaʦɨmɨa?
出處情境族語
-
teno, teko peela yuvahneni 'o 'empicu suu?
對，你借我筆好嗎?
teno, teko peeɗa juvahneni ʔo ʔempiʦu suu?
出處情境族語
-
teto mo'potʉ to mali.
我們去踢球。
teto moʔpotɨ to maɗi.
出處情境族語
-
naho muyo, ta'u miebini suu.
你先去，我等一下去找你。
naho mujo, taʔu mieɓini suu.
出處情境族語
-
o'a te, teto teopoya n'a 'o matpotposʉ.
不要，我們先去搬書。
oʔa te, teto teopoja nʔa ʔo matpotposɨ.
出處情境族語
-
mosucu tohisi?
你刷牙了嗎?
mosuʦu tohisi?
出處情境族語
-
o'a mocu, os'o n'a tonzou to takubingi.
還沒，我正在洗碗。
oʔa moʦu, osʔo nʔa tonzou to takuɓiŋi.
出處情境族語
-
'a os'ocu tonzovi 'o takubingi'u.
我的碗洗好了。
ʔa osʔoʦu tonzovi ʔo takuɓiŋiʔu.
出處情境族語