高頻詞 451–500
-
kokaekaebʉ
快樂
例句lasi atva'esa ʉmnʉa to fo'kunge homo mʉchʉ, mo na'no kokaekaebʉ 'o fo'kunge.
青蛙最喜歡下雨天了，青蛙很開心。
-
yontan'e
這裡
例句mo mainca 'o bʉvnʉ, kukuzo ho i'o evi 'hocimza mako yontan'e, o'ate 'ahʉyʉ ma'tipvongʉ'
＂只要有我們在，就不用擔心！＂小花、小草、大樹們說。
-
nahocu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to ino, micu na'no voecʉvcʉ, nahocu maezo oengʉta!
媽媽說，天很黑了，你也去睡覺吧！
-
simo
那
例句honglong honglong…. yainca to moatʉ'nʉ, "mate buacuma? cu man'i ci hcuyu simo eʉskʉ" ihe yainca tomo yusoci nghou, "ma teto usa ho kilikili."
轟隆轟隆…山羊說＂怎麼辦? 好多的山都塌了＂兩隻猴子說＂我們(排除式主格)去搔癢他。＂
-
foinana
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yoso cimo foinana ci hahocngʉ. ho mamespingi. cu yopa kaebʉ. 'e nat'ohaesa no mamespingi. lahe aeʉeʉha engocha 'e. nat'ohaesa ci hahocnʉg ho uhta hosa.
兩對少男少女互相喜歡，兩姊妹偷偷帶著兄弟到部落裡面。
-
peispak'i
遊戲
例句eni zou bʉbʉvnʉ to fafcuya. 'e fafcuya cu noana'o o'te yuovei. 'o'oko la kaebʉ uhta bʉbʉvnʉ ho peispak'i. bʉbʉvnʉ lasi yaeza ʉmnʉa 'e 'o'oko.
這是大巨人的花園，大巨人很久沒回來了，孩子們喜歡到花園裡遊戲。 花園也很喜歡這些孩子。
-
aomotʉ'ʉ
講話.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu auyu aomotʉ'ʉ 'e yongo ho mainca. os'o talʉa ne auyusi. nghou ho a'o. ne momzan'a foinana leamza toehʉngʉ toa suai. o'u yinʉska kematmohi taini. mita na'no sʉ'no ho tokʉi to suai a'o.
螃蟹先說話了:我想到以前，猴子和我都還很年輕的時候，我們都會一起摘芒果，有一次我戲弄他，他就生氣地朝我丟了芒果。
-
kakutia
少.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta tanivu: " isicu ausuhca 'ohana lueta teolʉi 'omo timaveiya ci yatatiskova, micu'so acʉhʉcu epei no tiezuhu no tivhona, mo koa vengli ta seikacu, a'fihna cu maezo kakutia 'ola smo'eu cocvo. "
tanivu又說：＂於是，愈來愈難看到喜歡使用左手的人，因為他們都選擇改用右手，除了生活比較方便以外，也比較不會被嘲笑。＂
-
emʉ'a
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yut'inga ta ak'i ho yainca: " honcisu mimho, teko meelʉ uhta fuengu ho to'usni a'o ho emʉ'a 'omo kahkʉmnʉ ci evi. ho tac'u toseconia no ataveisi, mi'o mici mais'a tamo kahkʉmnʉ ci evi, ho aiti 'emo bʉngcʉngcʉ ta fuengu ci bʉvnʉ, ho i'ola meove ta etʉpʉ ci hie. "
爺爺回答說：＂如果你願意的話，你可以到山上幫我種一棵大樹。 一百年以後，我還想像那棵大樹一樣，看著滿山的花朵，還有海邊的落日。＂
-
mhino
買
例句yainca ta voyu: " o'as'a a'o namo mhino ta fcuyu, mo fʉecʉ'ia 'o i'o phinineni to ino'u ci fcuyu, i'e os'o yaa ci fcuyu mo asanasna hof'oya. "
voyu說：＂這不是我買的蛋啊，我幫媽媽買的蛋是白的，你拿來的蛋卻是黃色的。＂
-
mia
走.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta voyu: " i'o iko phini ci fcuyu isicu pei'i to ino'u, mo seolʉano mefcuyu 'o moskoʉ mia, 'ko'ko mi'o mahafo ho yoveineni. "
voyu說：＂你買的蛋被我媽媽煮了，我家的母雞剛下了蛋，所以我拿過來還。＂
-
no'u
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'e sakai na'nosino amo 'ola esvʉtʉ tomo cono emoo, 'e, amo lasi conio aitin'a 'o oko no hahocngʉ, mi'oc'oso hochia zou amohe a'o, os'o itanveni, la butaso tiyou no kioiku, zou oko no'u mamespingi, malala.
＂在許多父權社會及部落社會中，父親通常會因為兒子的作為而有名聲，而我是少數因為女兒而成名的父親，我為她感到非常驕傲。 她爭取受教的權利，為教育發聲。 她是我的女兒，Malala。＂
-
cohzona
中午
例句te'o meelʉ emoyafo ho ataveisi no cohzona?
今天下午我可以出去嗎？
-
hicu
神
例句hote ahoi meesi, la topeohʉ 'o mameoi ta conoemoo, ho m'ea aʉt'ʉca no hicu ta pepe 'emo conoemoo.
要開始祭祀時，一家的長者要先祈福，祈求天神照顧一家人。
-
pan
存在
這個詞還沒有單獨的錄音
例句eh pan to isi ti'eopi ci isi ta'unana evi eh 'iama eh sungu to 'ua 'o isi ti'eopi.
他抓著一個東西,他以為那是樹,原來是鹿的角.
-
aaskiti
旁邊
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to acipa, "la'u acʉha ʉmnʉa!" isi hafa to smahu 'o acipa ho i'o t'at'ango ho sa'usna to aaskiti.
海龜說:＂我都喜歡！＂海浪把海龜和章魚打上岸來。
-
cmʉ'ho
到了
例句mo mei'usnu 'o eiho ho yainca " 'a panto cmoehu cite cmʉ'ho!"
海鳥飛過來說：＂有颱風要來囉！＂
-
apu'u
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la yone fuengu 'o apu'u.
小布住在森林裡。
-
mcoo
眼睛
例句mo yoneno na mcoo to 'umao?
’umao的眼睛在哪裡?
-
beahci
結果
例句te'o uhto ta'e ho toveucu tomo mafe ci beahci.
爸爸要去準備好多好多的食物和水果
-
pohe
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'cicici!' 'iama buhci cimo meo'eoi to pohe, ataveiya tʉtpʉta tomo yuso ci cikei. 'o isi aiti cimo tihtihskova 'iya ma mcoo to puku.
＂吱！＂一隻田鼠偷玉米，結果被一雙爪子抓住了。 原來這兩團亮光是貓頭鷹的大眼睛。
-
fnguu
頭
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o eiho mo yonto civci to 'apangʉ ho toalungu, 'o buhci mo yonto fnguu to 'apengʉ ho toalungu.
海鳥拿著釣竿在船尾釣魚，老鼠拿著釣竿在船頭釣魚。
-
tposi
記下來
例句i'e isi tposi ci hiesi 'a maitan'e. 'emo man'i ci tmaonko no kuyai mate cuma? iko honga
奶奶說:日期寫的是今天欸! 畫了那麼多車到底要做甚麼? 你看得懂嗎?
-
maameoi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句konkao ieni ta sinciu 'e cono hosa te peis'to'tohomʉ. tata'za na maameoi. maa nanghiya toehungu pasunaeno. ho 'otole. yupa niaeno so nananghinhiya 'e cono hosa.
公告 謹訂於自星期五舉行部落郊遊活動，歡迎鄉親父老、好朋友共襄盛舉，我們一起郊遊，唱歌跳舞，增進部落的感情。
-
leaotothomʉ
醫生
例句'o inguyu mosola na'no sino i'mi to nanghia to amosi 'o mosola mo'ma'cohio, mohtala ahoi ne mohtan'a o'ko ho yaa 'tohʉngʉ no ohcʉ'ho no leaotothomʉ.
inguyu受到父親的朋友的啟發，她從小就立志要成為醫師。
-
amako
只要
例句nemio, na'no sino haahocngʉ 'o mosola yaahioa ta leaotothmʉ. 'o maameo ta inguyu mo na'no yaa moutʉs'ʉ ci 'tohʉngʉ, ihe yainca ta mamameosi, 'upena na haahoccngʉ hp maamespingi, mi'ausna, moc'o acʉhʉ hmʉhmʉskʉ. honci amako tiou nola hia aʉsvʉsvʉtʉ, 'atekocu tov'ohʉ nomo mav'ov'o ci a'ausna.
在當時，醫生幾乎是男生的工作。 inguyu的父母非常有智慧，他們告訴她，不論性別、膚色，大家都是平等的。 只要能接受教育，就可以擁有任何事物。
-
pupuzu
火壇
例句'e macocono pupuzu, mo acʉhʉ yaa emonopeisia.
每一個火壇（指每一個姓氏）都有自己的祭屋。
-
ala
竟然.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isin'a ala chua si teo'ua, teko hafa maine'e ho oupopoha'va.
這隻雞剛殺好，你帶回去慢慢吃。
-
iho
當
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'a micu nona'o. at'ingi 'a iho lea'uc'o maine'e.
很久了，但是只有在回家的時候。
-
uhne'e
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi yainca to 'uachumu 'o eh ʉng ʉsi to hcuyu ta ciengona mo na'no mafe, 'ate'o peel ʉi hafa 'o moat ʉ'n ʉ ho uhne'e.
牛說隔壁山的葉子很好吃，他可以帶山羊一起去。
-
'otole
跳舞
例句isi teolʉi 'o ta'cʉ mo 'otole.
他看見了山羌，山羌在跳舞。
-
hiesi
日子
例句teto na'a teaineni eabobonʉ 'o ak'i ho ba'i hote hiesi no yayo!
我們要辦慰勞爺爺奶奶的饗宴！
-
bʉnʉvhʉ
李子
這個詞還沒有單獨的錄音
例句uk'anacu 'o nia fou to ohaesasi, micuc'o yuso ci bʉnʉvhʉ 'omo nongaco.
弟弟的獵物都沒有了，只剩下兩顆桃子。
-
mohcula
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ahoi ne mio, mohcula yaa sungu 'o 'ua, uk'ana ci sungu to yutuka.
從此，就變成鹿有角，兔子沒有角了。
-
emo
房子
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'e yata hosa. ohe cula tos'ongki ho yainca. cuu no nat'ohoesa ci mamespingi. 'e yata tikova ho lahe aiti e cuu. cu talʉa emo yoso ci nat'ohaesa no mamespingi.
村民們將兩個池塘命名為姊妹池，每當人們看到池塘時，就會想起這兩個姊妹。
-
h'oyunsova
生活
例句yut'inga ta kaebʉ ci uancʉ. a'o ne auyu si zou cihi ci oko no honte. na'no atngaso ci h'oyunsova. huhucmasi na'no atngaso. huhucmasi na'no kaebʉ. ho mi'o yac'u tan'e teolʉ tamo botngonʉ cimo thiciya ci yatatiskova. me auyusi o'te cohivi 'e hosa mon'a botngonʉ ci yatatiskova teen'a noa tousni.
快樂王子回答:＂我以前是一個王子，生活非常富裕，每天都很快樂。 我現在站在這裡看到了好多貧窮的人，以前都不知道城市中有這麼多人需要幫助。＂
-
teno
未來
這個詞還沒有單獨的錄音
例句e'vono 'e yuansou o'a isi pela poa tosvo sʉ'no na hamo. ma teno tit'ha 'emo kuici yatatiskova. to'seni ta feoho faeni no hamo
既然牲畜不能讓神息怒，那就把無用的壞人丟進洪水裡獻祭吧!
-
note
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to paicʉ la meelʉ totʉ'sʉ 'o haahocngʉ i'e maamespingi lamia meelʉ mooyai yʉteʉ 'a temia no mooyai note meoi no yoi no eayoskʉ ho tofeʉ'si ho epeohi si hie
paicʉ說，男人會射箭，而我們女人會編織，我們可以編一個很大的魚網，將太陽捕下來。
-
momhino
商店
例句mo uhtola momhino tposʉ 'e 'uachumu ho yainca:" aupcieva paavi si phimhi te'o yʉmeʉmʉ ho mhia tposʉ. "
’uachumu去書店的門口，說：＂快開門，讓我進去買書。＂
-
ngeesangsi
平地
例句'e 'uachumu isi zunga'e iachisi ho poa na'na kʉehoi. micu yuovei to aaskiti to papai ho ponto kukuzo, mo tosvo to f'uhusi'o fa'e ngeesangsi.
’uachumu把自己畫成很瘦的一頭牛。 牠回到了田邊吃草，白鷺鷥停在牠的背上。
-
pucu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la huhucmasi yue'o'ou 'e kulolo. homo emoyafo e'ohʉ baito to pucu to ceonʉ, tasicu patmʉta.
kulolo每天都很早起。 他出門工作的時候，看到路上有垃圾，就會揀起來。
-
ta'esi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ta'esi mohcula mooyai ta tengnao 'e yatatiskova. hocu titha mooyai tomo mav'ov'o cila hioa.
後來，人類發明了電腦。 電腦可以用來做各式各樣的事情。
-
'tohʉngʉ
心裡
例句ho isi aiti ta pasuya si mi'ausnasi, isicu paavi na 'tohʉngʉ ta ak'i.
看起來，pasuya的臉孔，也打開了阿公心裡的門。
-
ino'u
我的媽媽
例句yainca ta tanivu: " 'e bʉvnʉ eni faeni suu, 'aveoveoyʉ, ta'u eʉsvʉta to ino'u, mi'o bohngʉ tomo 'enepio cimo maezo a'o ho kaebʉ timaviya ci yatatiskova. "
tanivu說：＂這朵花送給你，謝謝你。 我回家會跟媽媽說，今天我認識了許多跟我一樣喜歡用左手的人。＂
-
ohola
這個詞還沒有單獨的錄音
例句upena ne auyusi na ohola tanua ci macucuma, ho tac'u mcoi 'anate tanua. na tekon'a tanua, 'ano 'o isicu sucaefia ta nsousu ci lekisi.
不管你過去曾經擁有甚麼東西，死後都將不再擁有它。 你所擁有的，是你的生命所走過的歷程。
-
eimo
五
例句eni 'o eimo tvaesa ci hopo. mo yaa eimo ci evno kamae, uk'a ci paicʉte.
這是第五個房間。 這裡有五棵芭樂樹，沒有paicʉte。
-
yokeoasu
（祝福語）
例句yokeoasu, lema'cohio.
老師，願你健康。
-
phieni
賣
例句pa'hikokoe'i, uk'a cis'a naveu, 'ac'o sova 'o lamza phieni.
抱歉，這裡沒有飯，我們只有賣麵。
-
'ocea
茶
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yusuhngun'a. mimo ta 'ocea.
請坐，請喝茶。
-
cmoehu
颱風
例句mo mei'usnu 'o eiho ho yainca " 'a panto cmoehu cite cmʉ'ho!"
海鳥飛過來說：＂有颱風要來囉！＂