高頻詞 401–450
-
o'ate
不
例句mo mainca 'o bʉvnʉ, kukuzo ho i'o evi 'hocimza mako yontan'e, o'ate 'ahʉyʉ ma'tipvongʉ'
＂只要有我們在，就不用擔心！＂小花、小草、大樹們說。
-
cʉecʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o mocmo cila yakiu mo baankake ho yʉʉlʉlʉ, i'oc'o tibu 'omo cʉecʉ ho kʉehoi.
其他球員又高又壯，只有tibu又矮又瘦。
-
ecvʉhʉ
重的
例句mo angu ecvʉhʉ 'o va'ta, o'aisi tiv'oha to tibu.
球棒太重了，tibu抓不穩。
-
ohe
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'e yata hosa. ohe cula tos'ongki ho yainca. cuu no nat'ohoesa ci mamespingi. 'e yata tikova ho lahe aiti e cuu. cu talʉa emo yoso ci nat'ohaesa no mamespingi.
村民們將兩個池塘命名為姊妹池，每當人們看到池塘時，就會想起這兩個姊妹。
-
papai
稻田
例句micu keolo 'o papai, somiʉ 'o heʉm'ʉ, 'anamo meelʉ seikacu 'o yatatiskova.
農田乾枯，農作物枯萎，人們沒有辦法生活。
-
zunga
畫
例句'e 'uachumu mo uhto phingi tola 'oyona zunga ho yainca ;" aupcieva paavi si phini te'o yʉmeʉmʉ ho baito to zunga. "
’uachumu木去美術館的門口，說：＂快開門，讓我進去看畫。＂
-
manci
像這樣.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca: " to voyu lako acʉha cohivi at'inghi o'aiko cohivi manci i'os'a o'te ciha na suu. "
voyu說：＂你什麼都知道，但是你不知道為什麼我不會丟掉你。＂
-
taivang
台灣
例句mohcula ea kengkiu ta e'eno yatatiskova, ohecula 'hakeng 'e yatatiskova ta sima, moso asonʉ ei'mi ta taivang ho noezuhu.
有學者研究人們的語言後，發現這些島嶼上的人們，應該是從臺灣遷移出去的。
-
yahioa
工作
例句ta mihnan'a, mo botngonʉ ci cou ta taivang ihe pknui ho poa uhne ciengpucai ho yahioa, 'enepio ci haahocngʉ ihe pa'hismosmoi ho poa phienineni 'o macucuma to feangohe, mazo pio ci maamespingi yaeza pa'hismosmoi ho psu'usneni 'to noasisi. ihe yaineno ci ac'o pela peknui?
近年來，臺灣有許多人到柬埔寨打工被騙，有些男生被迫販賣自己的器官，有些女生被迫賣淫。 他們是怎麼被騙的呢？
-
a'mi
我們
例句ho lahe aiti tamo botngonʉ a'to homo man'i ho mav'ov'o 'ola hia tos'ongko, zou axmtx sia a'mi? temiala yainenu na temiala hia tos'ongki 'e iachi?
人們對我們有這麼多不同的稱呼，到底我們是誰呢？ 我們應該如何稱呼自己呢？
-
tfuya
這個詞還沒有單獨的錄音
例句miko ma'hi'usnu ne hosa ne tapangʉ honci o'te ne tfuya?
你是屬於達邦社或是特富野社呢？
-
o'ala
不會
例句mo nac'o 'o fuzu, maica o'ala meelʉ 'otole, o'ala meelʉ pasunaeno, eya fou, hocieno toalungu.
山豬很難過，因為他不會跳舞、唱歌、打獵或釣魚。
-
covhi
遠方
例句tomo covhi, isi talʉi to h'ʉh'ʉtʉ 'omo sa sa sa ci fihngau, isi teolʉi to t'oheʉ 'omo mehaeso cimo tihtihskova, o'amocu isi husansana, 'e tiskova eni mo aemo'au meipeohʉ to evi.
遠處，樹叢發出沙沙聲，啄木鳥看到兩團亮光，還沒能看清楚，這兩團光就突然往樹下落。
-
pa'cohivi
教導
例句o'amocu mosola ahtu auyu eya yoskʉ 'o 'uongʉ. isi mi'uni to 'atai 'o 'uongʉ ho yainca, "la'u asngʉcʉ eya yoskʉ, te'oeno pa'cohivi suu."
’uongʉ從來沒有刺過魚。’atai對’uongʉ說:＂我經常刺魚，我來教你。＂
-
fii
給
例句yainca to ohaevasi, mo man'i si fousu, ake'a fii a'o!
哥哥說，你有很多獵物，給我一些吧!
-
tehe
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ta isi miusni. baito tamo 'enepio ci yatatiskova mo mo'usnu. honci'u ote tmaolalʉ tehe asona opcoza ho ana. mita na'no ngoheʉngʉ.
面前出現一群從來沒看過的人，他心想，如果不聽話，可能會被這些人殺掉然後吃掉，他非常的害怕。
-
o'u
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu auyu aomotʉ'ʉ 'e yongo ho mainca. os'o talʉa ne auyusi. nghou ho a'o. ne momzan'a foinana leamza toehʉngʉ toa suai. o'u yinʉska kematmohi taini. mita na'no sʉ'no ho tokʉi to suai a'o.
螃蟹先說話了:我想到以前，猴子和我都還很年輕的時候，我們都會一起摘芒果，有一次我戲弄他，他就生氣地朝我丟了芒果。
-
feʉ'ʉ
豬
這個詞還沒有單獨的錄音
例句te akoyu no m'ene no ak'emameoi mihin'i tʉtpʉtʉ tamo coni ci hahocngʉ ho conci ci mamespingi no feʉ'ʉ. ho toulʉi tonzovi hocu to'seni ta feoho.
為了求神，他們抓了一頭公豬和一頭母豬，將豬隻洗淨之後丟到洪水裡。
-
hamo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句e'vono 'e yuansou o'a isi pela poa tosvo sʉ'no na hamo. ma teno tit'ha 'emo kuici yatatiskova. to'seni ta feoho faeni no hamo
既然牲畜不能讓神息怒，那就把無用的壞人丟進洪水裡獻祭吧!
-
mi'ocu
我已經
例句yainca ta pasuya:" ne micu yonto emoo: ak'i mi'ocu yuovei, ikon'a talʉa zou sia a'o? "
到家以後，pasuya說：＂阿公，我回家了，你記得我是誰嗎?＂
-
kio
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo yonenu 'o kio? mo yonto ecuu. lasi yoni to kio 'o ecuu.
青蛙住在哪裡？ 青蛙住在池塘裡。 池塘是青蛙居住的地方。
-
'amo
[虛]
例句cuma na isi hioa ta 'kio? 'amo bonʉ si 'kio. cuma na isi ana ta 'kio? la bonʉ to mo'eocʉ. zou 'oanʉ ta 'kio si mo'eocʉ.
青蛙在做什麼？ 青蛙在吃。 青蛙在吃什麼？ 青蛙在吃蚊子。 蚊子是青蛙的食物。
-
espayo
露出
例句cu espayo si hie.
太陽出來了。
-
aʉmtʉ
真的.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mosola ei'minenu na niala ahoi maameoi ta yatatiskova? aʉmtʉ ngoveo ci mongtai eni.
人類的祖先是從哪裡來的？ 這是一個很困難的問題。
-
teesi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句os'oc'o ekuyungveni 'e teesi o'ami'os'a mooyai yʉteʉ.
我只是在繞線，我沒有在織布。
-
conoemoo
一家人
例句moso cono hie, 'o pasuya pa'cohieni to mo'o, "tacu aʉmtʉ uhne ngesangsi ho yaahioai 'o amo, 'o mimza conoemoo tamiala acʉhʉ noezuhu ne ngesangsi."
有一天，fa’ei告訴pasuya：＂我的爸爸要到都市工作了，我們全家人要一起搬去都市。＂
-
yʉc'ʉ
起立
例句yʉc'ʉ na'a.
請起立。
-
tapangʉ
（地名）
例句te minenu hoci uhno tapangʉ?
到達邦要怎麼走？
-
ʉm'ʉmnʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句..... ʉm'ʉmnʉ
好(見面問候用)
-
teova
這個詞還沒有單獨的錄音
例句te mai na teko hia uh ne teova?
你怎麼去工寮?
-
mongsi
哭.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu e ʉngc ʉ to ceon ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, mo tmunoi mongsi.
山羊迷路了，他大聲的哭著。
-
lako
你
例句isi tuocosi to fo'kunge 'o yongo, "zou feohʉ no meinenu na lako atva'esa ʉmnʉa?"
＂你最喜歡什麼季節?＂青蛙問螃蟹。
-
soyʉmʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to yongo, "la'u atva'esa ʉmnʉa 'o hofungahoa, o'ala soyʉmʉ o'ala mu'ei la na'no sohuyu."
螃蟹說：＂我最喜歡春天，不冷不熱很舒服。＂
-
yusuhngu
坐下
例句mo emo'cʉ'cʉni uhto aaskiti to va'hʉ, teolʉi 'omo coni ci cmoi mo yusuhngu to fatu.
他們繼續走到了河邊，看到有一隻熊坐在石頭上。
-
cila
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o mocmo cila yakiu mo baankake ho yʉʉlʉlʉ, i'oc'o tibu 'omo cʉecʉ ho kʉehoi.
其他球員又高又壯，只有tibu又矮又瘦。
-
yoso
二
例句cu sʉc'ʉhʉ to va'hʉ 'omo yoso, mo muyo uhto va'hʉ 'o 'atai ho eya yoskʉ.
兩人到了溪邊，’atai先到溪裡刺魚。
-
siya
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to 'atai tetoeno toosa'o! siya nate auyu movaho no yoskʉ.
’atai說:＂我們來比賽吧! 看誰先刺到第二條魚。＂
-
honga
看出來.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句iyama lahin'i aueisisa ci hioa. honci afu'u uhta hosa ci o'aisi honga. c'o acʉha hia hontea. ci aʉ'tʉ'tʉca.
原來這是他們的傳統，只要有陌生人來到這座島上，他們就會把那個人當作國王一樣對待。
-
auyusi
之前
例句yut'inga ta kaebʉ ci uancʉ. a'o ne auyu si zou cihi ci oko no honte. na'no atngaso ci h'oyunsova. huhucmasi na'no atngaso. huhucmasi na'no kaebʉ. ho mi'o yac'u tan'e teolʉ tamo botngonʉ cimo thiciya ci yatatiskova. me auyusi o'te cohivi 'e hosa mon'a botngonʉ ci yatatiskova teen'a noa tousni.
快樂王子回答:＂我以前是一個王子，生活非常富裕，每天都很快樂。 我現在站在這裡看到了好多貧窮的人，以前都不知道城市中有這麼多人需要幫助。＂
-
imza
我們
例句yainca ta ba'i, "'iya mate moyafo ho peispak'i imza t'apeva."
奶奶說:原來是出去玩喔! 我們誤會了啦!
-
tma'congo
XXXX
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo cono hie, mo tma'congo 'o amosi, isi aʉt'ʉca to inosi nemo yanto vioing.
有一天，爸爸生病了，媽媽在醫院照顧他。
-
tetola
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to ak'i: " tetola titha 'e e'e no cou, tela o'te ta'payo'a na nia tʉs'ʉ ci koyu no nia maameoito, ho yaeza cohivi zou sia 'e iachi. "
爺爺說：＂要講我們自己鄒族的話，才不會忘了祖先的智慧，也才會知道我們自己是誰。＂
-
seifu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ne ohen'ala aʉt'ʉca to maaya i'o seifu to maaya ihe ocia yaa 'o ma'maica ta fuengu, uk'a ntʉha emo'usnu ta fuengu. 'enepio ci hosa no taia soku 'o ihe pohcing'ha, ohecula sʉ'nova ta taia zoku ne mio 'o uatang ci toomoku, hafa 'omo cono suezopʉ ho suyuni 'o maaya, mo'so botngonʉ'sio 'o heetai to maaya, ho noemʉhʉ 'o soanʉthʉhe, na'no tumi to mahohosa, o'amo suv'ohʉ.
在日本統治的時代，日本政府為了取得山上的資源，不斷往山林推進。 許多泰雅族的部落被侵犯，讓泰雅族人感到不滿。 於是大頭目Watan，帶領族人奮力抵抗日本人，但日軍人數眾多，武器精良，各部落傷亡慘重，抗爭並沒有成功。
-
amo'u
我的爸爸
例句zou leyaezoi 'o amo'u,
我爸爸是一位農夫，
-
naveu
飯
例句la'u emafe to naveu pai, cuma na lako mafea?
我喜歡吃米飯，你喜歡吃什麼呢？
-
mayasvi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ma tako eno uhtan'e no mayasvi!
那你戰祭的時候來吧!
-
eon
待在.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句en ne taseona ne mi'o eon to hikooki a.
早上我坐飛機.
-
emoo'u
我的家
例句pasuya, "zou pasuya 'o ongko'u. zou emoo'u eni. tekon'a uhta emoo'u!"
Pasuya:＂我的名字叫Pasuya。 這是我的家。 來我家玩吧！＂
-
'oha
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.
山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。
-
ausuhcu
漸漸地
例句micu ahoi eabobon ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, ho ausuhcu emomcovhi, o'a isi tal ʉi 'o 'uachumu ho isi eoho'a.
山羊開始大吃特吃，他越跑越遠，沒有聽到牛在叫他。