臺灣本土語言

高頻詞 501–550

播放速度

  1. iepoepohʉ

    一起

    例句

    isi talʉa to eiski ne ohsi yainca 'o fuzu teto iepoepohʉ yoyaso, isicu i'ima 'o fuzu.

    老鷹想起和小山豬約好一起玩，於是老鷹跑來找小山豬。

  2. imu

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    tamu iepoepohʉ si ohaesasu ho talʉa soʉlʉlʉa to aemana si imu titha yoyaso.

    你和弟弟要記得把玩具收回房間

  3. 'apangʉ

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'o eiho mo boemi to evi ho yonto skoskopnasi ho mooyai 'apangʉ. 'o buhci mo yonto f'uf'usi ho boemi to tʉfsʉ ho teaineni f'uf'u.

    海鳥在上面用樹木建造船身。 老鼠在下面用甘蔗建造船底。

  4. ngoseo

    辛苦

    例句

    cu sʉc'ʉhʉ to taico ta etʉpʉ, 'o eiho ho buhci mo sieo ho ngoseo.

    到了海中央，海鳥和老鼠又餓又累。

  5. petohʉyʉ

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'e hie cu petohʉyʉ tosvo mʉchʉ.

    這天，雨終於停了。

  6. i'vaha

    再一次.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'e moso yuucvho ci yatatiskova. yimi ta bʉvnʉ ta oko no hahocngʉ. hocu yupa ʉmnʉ. amcu mihin'i miusnu ta. oko no hahocngʉ ho aveoveoyʉ. 'e oko no hahocngʉ. cu i'vaha hafa ta ino si.

    吵架的人們因為小男孩的花和好了，他們還沒向男孩道謝，男孩又被媽媽帶走了。

  7. emoyafo

    走出去

    例句

    la huhucmasi yue'o'ou 'e kulolo. homo emoyafo e'ohʉ baito to pucu to ceonʉ, tasicu patmʉta.

    kulolo每天都很早起。 他出門工作的時候，看到路上有垃圾，就會揀起來。

  8. ta'payo'a

    忘記

    例句

    yainca to ak'i: " tetola titha 'e e'e no cou, tela o'te ta'payo'a na nia tʉs'ʉ ci koyu no nia maameoito, ho yaeza cohivi zou sia 'e iachi. "

    爺爺說：＂要講我們自己鄒族的話，才不會忘了祖先的智慧，也才會知道我們自己是誰。＂

  9. simeo

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    ne noana'o mosola titho to ehʉngno cohu ho cfua 'o simeo la boeni to kaapana ho muuyai skayʉ, la teaphi to macucuma.

    古時，人們是用姑婆芋的葉子來包豬肉，用竹子編成竹簍，並用竹簍來裝東西。

  10. mevcongʉ

    結婚

    例句

    mohcu tomtueha 'e savuloo mevcongʉ tomo ʉmnʉ ci mamespingi no maaya. lasi iepoepohneni ta savuloo 'e vcongʉsi, ho saicʉha mimimia 'e mahohosa ta taivang ho ao'tothomʉ.

    30歲的三郎，入贅日本名聲良好的家族。 三郎的妻子與他一起，在台灣各個部落行醫。

  11. nsou

    生命

    例句

    aiti to singvung ho televi 'o malala. ihe aiti tomo avunai ci hahocngʉ. ho auepiha 'o malala 'otena i'vaho aomotʉ'ʉ, takosa uk'ana nsou.

    在報紙上、在電視機裡，都可以看到Malala。 她被那些危險的男人發現。 他們威脅Malala，不準她繼續公開發言，否則他們將取走她的性命。

  12. ufi

    米糕

    例句

    'a isi p'aeni to ufi ho fou.

    他請我們吃米糕和肉。

  13. pai

    稻米

    例句

    at'inghi mo meoino tov'ohʉ to pai ta tonsoha,

    但是整年的稻米大豐收，

  14. topzoha

    幾年

    例句

    tamo topzoha leanana yuayokeo na lasi hioa?

    不知道這幾年他過得可好？

  15. yu'fafoinana

    年輕人

    例句

    la lua elʉ tote hioa ne ngeesangsi. na'na 'ucia noezuhi to yu'fafoinana.

    都市容易找到工作，年輕人想移居的地方。

  16. mai

    像.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo mai piyo maitan'e? 'a mo maikayo maitan'e.

    今天是星期幾？今天是星期日。

  17. ima

    喝.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    te'o mayo to chumu no teko ima.

    我拿水給你喝。

  18. toekameosʉ

    跑掉

    例句

    pasuya, "aiti! zou cuma tonoi? toekameosʉ!"

    Pasuya:＂看！ 那是什麼？ 快跑！＂

  19. sensei

    老師

    例句

    maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.

    今天，老師在學校教大家種小米。

  20. emʉm'ʉ

    種.主焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.

    今天，老師在學校教大家種小米。

  21. hopo

    床

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    isi teolʉ to feongo 'o eiski, to f'uhu to feongo panton'a coni cimo meoisi ho yonghu ci hopo.

    老鷹發現了山洞，山洞後面還有好大好漂亮的月牙。

  22. t'ango

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    zou emucu ho t'ango to 'uamo eni, mo mais'a na'si no evi si emucu ho t'angosi.

    這是’umao的手和腳，他的手腳像樹幹。

  23. congeoha

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    isi spʉya 'o ehʉngʉ, yaeza spʉya 'o congeoha, o'a moc'o m'ov'ohʉ.

    牠數了樹葉，也數了星星，但還是睡不著。

  24. o'amocu

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    tomo covhi, isi talʉi to h'ʉh'ʉtʉ 'omo sa sa sa ci fihngau, isi teolʉi to t'oheʉ 'omo mehaeso cimo tihtihskova, o'amocu isi husansana, 'e tiskova eni mo aemo'au meipeohʉ to evi.

    遠處，樹叢發出沙沙聲，啄木鳥看到兩團亮光，還沒能看清楚，這兩團光就突然往樹下落。

  25. o'tena

    否定

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    yainca to tahae, micu oengʉtʉ si kokesungu? mainci o'tena aot'ou?

    Tahai說，獨角仙睡著了嗎? 怎麼都不動?

  26. supeohʉ

    掉落

    例句

    miteuhi no yofna. 'e uancʉ. teolʉ ta ceonʉ cimo mihno ta tofsusa. ci oko no mamespingi. si tofusa ta oko no mamespingi. mo supeohʉ su'ta chumu. honci uk'a peisu ho maine'e ahta o'te tiusna to amo si.

    第三天晚上，王子看到了路上賣火柴的女孩，女孩的火柴都掉到水裡了，如果女孩沒帶錢回家，她會被爸爸揍的。

  27. muu

    你們

    例句

    sia na muu 'e fafcuya mo na'no sʉno ho tnʉtʉyʉ.

    ＂你們是誰？ 在這裡幹什麼？＂巨人生氣地大吼。

  28. tec'o

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo yut'ingi si kulo ho yainca honci teovahi te se'eicha ci peisu, honcisu msʉʉe nomo faeva tec'o se'conia, 'a tekoeno ciha a'o ho msʉʉe nomo faeva. "

    kulo回答說：＂用來修理所的錢是200元，用來買一個新機器狗的錢是100元，你可以把我丟掉，再買一隻新的。＂

  29. amaka

    至少.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    hocito o'te hioa 'emo maica ci a'a'ausna 'ateno amaka hioaneni na tenala yuuski ci mao'o'okoto.

    我們不為自己做這樣的事，也應該為後代子孫而做。

  30. h'oe'ea

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'e isin'a teongasi no nia yatatiskova ne noana'o 'omo atva'esi man'i, 'a i'omo h'oe'ea ta yatatiskova.

    古時人們遺留下來，最多的，其實是人的語言。

  31. mimia

    我們

    例句

    upena homo atpʉtʉ 'e sukalo, at'ingha sokoeva no teesvaho, mohcu yu'tasʉftʉ 'o 'angmo ho toomoku. yainca ta toomoku, ne auyusi pato mosola pohcing'hi cimo i'eafo ci yatatiskova ho ocia 'pohcʉcʉha 'e mimia cono suezopʉ, 'ko'ko lamia so'eʉsʉnova 'emo i'mi ne yafana.

    雖然Sukalo獲得勝利，但為了避免戰爭再次發生，美國的代表和頭目Cocitu談判。 頭目表示，以前有部落遭到外國人侵犯，部落裡的族人幾乎滅絕，才會如此仇視外來者。

  32. atuhcu

    主要的.主焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    la alʉ 'aveoveoyʉ ho mo'usnu maica 'e ma'o'oahngʉ, aiti 'iama 'ate azou yupaʉmnʉ. i'ontoho atuhcu mo'usnu maica ci cou maihecu acʉha opcoza!

    族人們高興的前往，卻發現日本人並沒有要和解。 赴約的族人就這麼被日本政府處決了！

  33. fʉesʉ

    米粒

    例句

    'o la supeohʉ ci fʉesʉ ho i'o yoi ta ceoa,

    掉落的米粒和地上的蟲，

  34. seito

    學生

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    zou seito suu? zou, 'a zou seito a'o.

    你是學生嗎？是/對，我是學生。

  35. kaemema

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    kaemema

    蟑螂

  36. mhm

    DM

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mhm ko'ko eno 'aa la smoeo no uk'a eusuhngi ho mo na iho mo noavovei.

    因此我來回坐不怕沒有位置.

  37. cumas'a

    什麼的

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    yainca to voyu: 'a voyu a'o, cumas'a na ongkosu?

    Voyu:＂你好，我是Voyu，你叫什麼名字？＂

  38. eoho'a

    叫.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    micu ahoi eabobon ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, ho ausuhcu emomcovhi, o'a isi tal ʉi 'o 'uachumu ho isi eoho'a.

    山羊開始大吃特吃，他越跑越遠，沒有聽到牛在叫他。

  39. o'ana

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo sucaefi tomo man'i hcuyu, ho ito man'i cimo kengkenzu ci ceon ʉ, mion'a man'i 'o yuyu'eosi, at'inghi o'ana isi el ʉa 'o ceon ʉ no maine'e.

    他走過好多小丘，還有很多彎的路，上面有很多小石頭，但是他找不到回家的路。

  40. eiski

    老鷹

    例句

    isi tal ʉi to eiski 'o fihngau no mongsi, teol ʉi 'omo e ʉngc ʉ ci moat ʉ'n ʉ.

    老鷹聽到了哭聲，發現了迷路的山羊。

  41. hocieno

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo nac'o 'o fuzu, maica o'ala meelʉ 'otole, o'ala meelʉ pasunaeno, eya fou, hocieno toalungu.

    山豬很難過，因為他不會跳舞、唱歌、打獵或釣魚。

  42. homu'eina

    夏天

    例句

    yainca to acipa, "totean'a 'ate na'no smʉn'ʉ! mamo homu'eina maitan'e!"

    海龜說：＂等等就會下大雨囉！ 現在是夏天呢！＂

  43. i'ima

    尋找

    例句

    isi talʉa to eiski ne ohsi yainca 'o fuzu teto iepoepohʉ yoyaso, isicu i'ima 'o fuzu.

    老鷹想起和小山豬約好一起玩，於是老鷹跑來找小山豬。

  44. o'aisi

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo uhto puku 'o eiski ho tuocosi, mo oengʉtʉ 'o puku o'aisi cumasa.

    老鷹去問貓頭鷹，貓頭鷹在睡覺沒有理牠。

  45. 'eopsi

    天黑

    例句

    isi ec' ʉha no 'eopsi to eiski.

    老鷹找到天都黑了。

  46. 'oahngʉ

    家族

    例句

    te'on'a usa ho eho'a 'o 'oahngʉ ho poa uhta emoo.

    爸爸要去邀請親戚來家裡。

  47. mali

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo angu okosi 'o tonʉ to tibu, o'amo maemocvihi to mali.

    tibu的力氣太小了，球丟不遠。

  48. afu'u

    只要

    例句

    iyama lahin'i aueisisa ci hioa. honci afu'u uhta hosa ci o'aisi honga. c'o acʉha hia hontea. ci aʉ'tʉ'tʉca.

    原來這是他們的傳統，只要有陌生人來到這座島上，他們就會把那個人當作國王一樣對待。

  49. aezuhu

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'o'oko ihe aiti 'e fafcuya cu aezuhu m'ameongʉ cu aushcu p'uovei.

    孩子們看到巨人變得和善，紛紛跑回來。

  50. noteuyunu

    聚集

    例句

    ne noana'o mo yaa kokaekawbʉ ci nghou. ho man'i ci yuansou. la noteuyunu ta fuengu. hola afu'u esmi 'e nghou la acʉhʉ na'no kokaekaebʉ.

    從前，有隻快樂的猴子和很多動物一起住在森林裡，只要猴子一出現，大家就會很開心。