高頻詞 801–850
-
muni
叫
例句meiha'o ci poepe psoyom'a ta cmʉcmʉ ta ngʉca. cu aengʉca cocongeoha. puku mo p'ku p'ku ci muni.
微風吹散了天上的雲，滿天都是星星，貓頭鷹咕咕地叫著。
-
h'unano
特別的
例句o'aihe h'unano poa fiho 'o paicʉ micuc'o no'upu tamo yonta hosa ci maamesingi ho seikacu 'o yangui.
男人們還是不讓paicʉ一起去，paicʉ就留在部落跟女人們一起生活。
-
momaemaezo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to sensei " teko'so bumemealʉ momaemaezo! "
老師說：＂我教你畫畫，你要好好學喔！＂
-
cofkoya
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ho ihe aiti to macicihi la acʉhʉ maica 'aveoveoyʉsuu: " kulolo, zo'so suu 'ko'kola asngʉcʉ cofkoya 'e hosa. "
每個人看到他，都會跟他說：＂kulolo，謝謝你，我們部落因為你而變得很乾淨。＂
-
chachae
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi ocia yainca to amo te'o iachi pei'i no taseona. mo man'i si f'ue ta chachae, te peele pei'i ho ana.
爸爸想說，自己來煮早餐好了。 菜園裡有好多地瓜，可以煮地瓜來吃。
-
mooteo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta tanivu: " micu avahocu mameoi 'e ak'i mooteo no tela aʉt'ʉcʉ. lacuc'o nochʉmʉ to pulo cengkangcang. "
tanivu說：＂而且阿公老了，也需要有人照顧他了。 他現在常常都待在部落文化健康站。＂
-
mihna
剛剛.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo mici m'ea tosvo si 'oisasang, at'inga yainca to kangngofu: " mo ea alolongʉ ci 'ungteng no tolaku ta tonali, isin'a mihna afa uhta vioing,, 'oningai ho yainca tekon'a to'usni aitin'a zou? "
醫生想要請假回家休息，但是護士說：＂隔壁有個卡車司機受傷，剛剛送來醫院，請醫生先幫忙看一下好嗎？＂
-
os'ocu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句aiti ta voyu simo yonta easi t'ango cimo mehacni ci bʉvnʉ, cocvo ho mi'usnu to ak'i ho yainca: " ak'i, os'ocu cohivi 'aveoveoyʉsuu! " mo uhne fuengu 'o voyu, ho yapneni 'omo man'i ci tane no bʉvnʉ.
voyu看到腳邊的一朵花，笑著對爺爺說：＂爺爺，我懂了，謝謝您！＂voyu到山上，撒了很多很多花的種子。
-
inoconi
阿姨
例句mo uhta emoo 'o voyu, ho mainca: " inoconi, 'o i'o yuevaha ci fcuyu ne soni. te'o e'vovei ho yooveineni. "
voyu來到家裡，說：＂阿姨，我剛跟妳們借走一點蛋，現在拿來還了。＂
-
cohʉmʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta tanivu, "mo na'no namusngu ho cohʉmʉ 'e lingngoo'u te'o toehungneni muu ho ana 'emo mafe ci lingngoo."
tanivu說：＂我的蘋果又香又甜! 我要跟大家一起吃好吃的蘋果。＂
-
'o'okosi
小.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo na'no meemealʉ totʉ'sʉ 'e sayangu, lasi a'fihnano aʉlʉlʉa 'omn'a 'o'okosi, 'ano 'tohʉngʉ tala ea fou. nenusino tenala atavei so'ʉmnʉa no ea fou no ataveisi.
sayungu很會射箭，也懂得保護幼小的生命，這就是獵人的心。 或許sayungu以後也會成為很好的獵人。
-
kamae
番石榴
例句eni 'o eimo tvaesa ci hopo. mo yaa eimo ci evno kamae, uk'a ci paicʉte.
這是第五個房間。 這裡有五棵芭樂樹，沒有paicʉte。
-
nemio
那時候
這個詞還沒有單獨的錄音
例句nemio 'o seifu no maya mo man'i naihe tuyafa citela hia aʉt'ʉt'ʉ ta cou, 'emo maica tehela hioa isi na'na poa aezuhu 'ela hia h'oyunsova ta cou, asuhca poa yupa kukuzo 'ecou ho maya.
當時日本政府提出許多治理原住民的政策，這些政策強制改變了原住民的生存方式，加劇了原住民與日本政府的衝突。
-
taunona'vʉ
驚訝.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o'o'oko to tanivu ho mʉntʉ'casi tiuska na 'tohʉngʉsi. atavei meelʉ i'upu ta tela hia aʉt'ʉcʉ tamo botngonʉ ci hioa 'e maamespingi. i'mi tamo maica ci a'ausna, 'e tanivu ho ita peihcʉ'hi emo maica ci hia meoisi ci a'a'ausna. toehunga taunona'vʉ emomoenga tamo botngon.
tanivu的女兒及其後代繼承了她的意志。 最終女性成功獲得了參政的權利。 隨著後來女權運動的興起，也讓tanivu獲得人們對她在女權運動中的作為的認可。
-
akoeva
想要.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句netec'u mongoi 'o nia mamameoi, ne ihecu cohivi to cʉecʉ kua'onga cou ihe na'no ngohia. ko'ko 'o cʉecʉ cou tehe akoeva no faeni to mamameoi to 'omo sopepea ci macucumahe.
當祖先們要離開時，矮黑人知道後非常捨不得。 矮人族決定將他們最珍貴的寶物，送給我們的祖先。
-
pʉv'ʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句na'no cu noana'o, yontomo covhi ci hpʉhpʉngʉ, yaa coni ci pʉv'ʉ hosa.
很久很久以前，在很遠的地方，有一個顏色部落。
-
yupasʉ
錢
這個詞還沒有單獨的錄音
例句kaku'ko'ka ahoza pomʉti 'o hpʉhpʉngʉhe, 'ote poa yʉmeʉmʉ 'o cou to macmo ci hpʉhpʉngʉ. 'o 'a'ausna no covnʉ ho 'ola hia yupa mhimhino ci a'a'ausna acʉha poa kuzoa. o'ala smeecʉ'ho moyafo momcovhi 'o cou, 'ola tasmi to yupasʉ ta kaku'ko'ka acʉha poa kuzoa, 'okeizai ta zensekai acʉha poa aun'on'oia.
各個國家開始進行鎖國，限制其他國家的人進入。 觀光業、貿易往來都受到限制。 國內人民不敢出門，各個產業都受到影響，全球經濟因此受到重創。
-
saasmoyʉskʉ
長大
例句ahoi tmopsʉ maitan'e, tuocosi to lema'cohio, "aʉsvʉta engha, cuma na tamula ucia hioa ho tamu cu saasmoyʉskʉ?"
今天是開學的第一天，老師問大家：＂大家說說看，你們長大後想要做甚麼？＂
-
kos'oza
蝦子
例句man'i 'o yoskʉ ho kos'oza.
好多魚和蝦。
-
yono
搭乘
例句teko yono cuma ho teko uhne taipahu?
你要乘坐什麼到台北呢？
-
kamcia
糖果
例句leakon'asi kaebʉ bonʉ no kamcia? homo angu kaebʉ to kamcia, 'ala lua ya'eoza 'o hisi.
你是不是吃太多糖果了？如果太喜歡吃糖，就會常（容易）蛀牙。
-
leamu
你們會
例句leamu acʉhʉ yoseʉ?
你們都吃得飽嗎？
-
emʉ'i
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'ocu sangeava, ahoi tomo mu'ei ac'ʉhʉ tamo aepepe, acʉhʉ biseolʉ ho isi emʉ'i,
說到苦茶樹，從低海拔到高海拔都很適合種植
-
leata
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo'so maica, mita maiho leata na'no kuici pi'o 'e amo'u,
是這樣的，因為我爸爸痛風嚴重，
-
eya
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi teolʉi 'o av'u, mo eya fou 'o av'u.
他看見了狗，狗在打獵。
-
osni
即刻
例句yainca to acipa, "micu mʉchʉ, at'inghi 'atenac'o osni voezʉ!"
海龜說：＂在下雨唷，但是很快就會放晴了！＂
-
'umao
這個詞還沒有單獨的錄音
例句zou 'umao taini.
他是’umao。
-
sunu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo noepohʉ 'o 'atai ho i'o ohaesasi ho kokaekaebʉ yoyaso to sunu "amo. amo. teko uhnenu?"
小凱正在和弟弟認真的玩玩具。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂
-
ahoza
先.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ho isi slʉa to feohʉ, mo na'no yonghu 'o o'vʉecʉ ci 'e'evi. isic'on'a ahoza aiti ta t'oheʉ 'e yonghusi ta fuengu homo feʉngna.
在月光下，濃密的樹林很美麗。 啄木鳥第一次欣賞到森林的夜景。
-
tʉfsʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o eiho mo boemi to evi ho yonto skoskopnasi ho mooyai 'apangʉ. 'o buhci mo yonto f'uf'usi ho boemi to tʉfsʉ ho teaineni f'uf'u.
海鳥在上面用樹木建造船身。 老鼠在下面用甘蔗建造船底。
-
sieo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu sʉc'ʉhʉ to taico ta etʉpʉ, 'o eiho ho buhci mo sieo ho ngoseo.
到了海中央，海鳥和老鼠又餓又累。
-
ma'o'oahngʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo acʉhʉ kaebʉ 'o ma'o'oahngʉ.
族人們都好開心。
-
ehti
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to ino, te abkocʉ si sungusi, teav'as'a yomza ta ehti ho zohcui!
媽媽說，他的角會斷掉，不可以用樹枝刺他!
-
asno'zonʉ
努力
例句mo asno'zonʉ ef'ongʉ 'o av'u ho i'o ohaesasi. panto cihi le eafou mo sucaefi ho teolʉi.
狗和弟弟認真地犁田。 有一個獵人經過，看到了他們
-
to'ofeihni
跟著走.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句aiti to ohaevasi 'o ohaesasi mo man'i 'o isi hafa ci fou, cu to'ofeihni.
哥哥看到弟弟拿著滿滿的獵物，便跟上去。
-
conino
總是
例句'o yutuka la conino mi'unu to 'ua ho paata'zeni 'o sungusi.
兔子總是喜歡向鹿炫耀他的角。
-
kokeu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ne noana'o ta oko no c'oeha. mo ya coni ci kokeu. la kaebʉ toheae.
從前在一條小河裡，住著一個蚌殼，他喜歡曬太陽。
-
tos'ongki
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'e yata hosa. ohe cula tos'ongki ho yainca. cuu no nat'ohoesa ci mamespingi. 'e yata tikova ho lahe aiti e cuu. cu talʉa emo yoso ci nat'ohaesa no mamespingi.
村民們將兩個池塘命名為姊妹池，每當人們看到池塘時，就會想起這兩個姊妹。
-
asona
或許.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ta isi miusni. baito tamo 'enepio ci yatatiskova mo mo'usnu. honci'u ote tmaolalʉ tehe asona opcoza ho ana. mita na'no ngoheʉngʉ.
面前出現一群從來沒看過的人，他心想，如果不聽話，可能會被這些人殺掉然後吃掉，他非常的害怕。
-
lahin'i
這個詞還沒有單獨的錄音
例句iyama lahin'i aueisisa ci hioa. honci afu'u uhta hosa ci o'aisi honga. c'o acʉha hia hontea. ci aʉ'tʉ'tʉca.
原來這是他們的傳統，只要有陌生人來到這座島上，他們就會把那個人當作國王一樣對待。
-
nala
這個詞還沒有單獨的錄音
例句hoemʉ'ʉ ta bʉbʉvnʉ ho zomʉ. maica o'a na lahe teolʉi. 'ela kokaekaebʉ ci 'o'oko. acʉhʉ uk'a na tonʉ. 'e zomʉ o'a nala mici pasunaeno. 'e evi lac'u tapayoʉ bʉvnʉ.
花園裡的植物和小鳥，因為看不見快樂的孩子們，都失去了活力，小鳥不想歌唱，大樹也忘記開花。
-
cocvo
笑.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'e oko no hahocngʉ. isi cu yivaha hafa ta ino si. 'e oko no hahocngʉ. cu uk'a na'o cocvo nosi kaeb'ʉ. 'e mocmo. tehe tousni 'e oko ho. e'voveia na kaebʉ.
小男孩又被媽媽帶走了，男孩開心的笑容不見了，其他人決定幫男孩找回快樂。
-
huehungu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta huehungu 'a mimza smoyu'ho ta macucuma. mainci o'a mimu aupcio smoyu'ho 'a tac'u e'ohʉ.
鄰居說:我們在準備行李，你們還不趕快準備嗎? 要出發了喔!
-
sokoeva
擔心.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta ba'i. maica hia sokoeva ma tetoeno maezo aupcio smouyu'ho.
奶奶說:這麼危險喔! 那我們也趕快準備。
-
nenusi
哪個
例句isi aiti to nanghiasi cocvi ho yainca mo mooyai yʉteʉ si avai! zou hahocngʉ ho nenusi no mamespingi?
朋友看到了，嘲笑他說：＂’avai在織布耶！ 他到底是男生還是女生呢？＂
-
siho
每次當
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la huhucmasi na'no mu'ei, la siho uhto c'oeha 'o paicʉ ho ea yoskʉ, o'amo angu mu'ei homo yonto chumu.
每天的天氣都很熱，paicʉ經常到河邊捕魚，在水裡比較不熱。
-
yainenu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ihe toehunga tuocosi misu maica ci hia kʉehoi ma teko no yainenu ho snopeoha 'o hie?
大家問她，妳那麼瘦小，要怎麼射太陽呢？
-
ta'ucu
我說
例句isi paavi to imo 'o tengami, mo mainca 'o isi tposi temu noepohʉ 'o yangi ho bumemealʉ seikacu, ta'ucu mon'i maine'e.
媽媽打開信，看到上面寫著：＂妳和yangui要好好生活喔，我很快就回家了。＂
-
kulolo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la huhucmasi yue'o'ou 'e kulolo. homo emoyafo e'ohʉ baito to pucu to ceonʉ, tasicu patmʉta.
kulolo每天都很早起。 他出門工作的時候，看到路上有垃圾，就會揀起來。
-
imia
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta ak'i: " mantes'a o'te honga? momiala asonghoi tmacou ho imia tposi 'o seiso, homo nouteunu 'alac'ono acʉhʉ bua cou. "
爺爺說：＂怎麼會看不懂呢？ 我們教會很早就開始翻譯聖經，聚會的時候也都是說母語。＂