高頻詞 101–150
-
nia
過去的
例句'o nia okono fuzu mamicu yʉepʉngi ho meoino fuzu! a'vinano mo mais'a mo moyomo.
小山豬已經變成大山豬了！ 而且他好像喝醉了。
-
yonto
搭
例句isicu el ʉa 'o meoino suyoi, mo yonto hiapeoza 'o 'uachumu ho eutivteni 'o emucusi.
他找到了那個很大的瀑布，牛在橋上揮手。
-
pasunaeno
唱歌
例句isi teolʉi 'o f'okunge, mo seolʉa no pasunaeno 'o fo'kunge.
他看見了青蛙，青蛙在唱歌。
-
coni
一
例句isi teolʉ to feongo 'o eiski, to f'uhu to feongo panton'a coni cimo meoisi ho yonghu ci hopo.
老鷹發現了山洞，山洞後面還有好大好漂亮的月牙。
-
peisu
錢
例句panto man'i ci peisu mo i'mi to kaapana ho supeopeohʉ.
有很多錢從竹子上掉了下來。
-
botngonʉ
很多人
例句yut'inga ta kaebʉ ci uancʉ. a'o ne auyu si zou cihi ci oko no honte. na'no atngaso ci h'oyunsova. huhucmasi na'no atngaso. huhucmasi na'no kaebʉ. ho mi'o yac'u tan'e teolʉ tamo botngonʉ cimo thiciya ci yatatiskova. me auyusi o'te cohivi 'e hosa mon'a botngonʉ ci yatatiskova teen'a noa tousni.
快樂王子回答:＂我以前是一個王子，生活非常富裕，每天都很快樂。 我現在站在這裡看到了好多貧窮的人，以前都不知道城市中有這麼多人需要幫助。＂
-
uhto
去
例句mo uhto okono zomʉ 'o eiski ho tuocosi, yainca to zomʉ o'a os'os'a cohivi, maica mo'so pasunaeno.
老鷹去問小鳥，小鳥說不知道，因為牠在唱歌。
-
yupa
互相
例句cohivi ta icangai ho mihin'i yupa himkaebʉ o'a isi ʉmnʉa 'e nat'ohaesa no hahocng.
頭目發現了他們的戀情， 他不喜歡兩兄弟。
-
ceonʉ
路
例句miteuhi no yofna. 'e uancʉ. teolʉ ta ceonʉ cimo mihno ta tofsusa. ci oko no mamespingi. si tofusa ta oko no mamespingi. mo supeohʉ su'ta chumu. honci uk'a peisu ho maine'e ahta o'te tiusna to amo si.
第三天晚上，王子看到了路上賣火柴的女孩，女孩的火柴都掉到水裡了，如果女孩沒帶錢回家，她會被爸爸揍的。
-
peela
能.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo man'i 'olasi peela teai ta avai cimo yonghu ci mi'a'ausna, na'no kaepʉ 'o maamespingi ho micu ea yonghu ci 'i'ihosahe
’avai懂得許多漂亮的圖紋，女人們很高興她們有了漂亮的衣服。
-
honci
假設
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'e oheva no mamespingi ho haesa no mamespingi. micu na'no nac'o. la huhucmasi yonta yafana ta pihingi ho. totea honci la yuovei 'e. nat'ohaesa no hahocngʉ.
姊姊跟妹妹非常的難過，天天在門外等待兩兄弟回來。
-
mameoi
長者
例句mita cu mameoi. la'cu ngoseo. mita elʉ tamo zocni ho atva'esa. ʉmnʉa. cimo cocoya ta fuengu ho tohbako. smo'iʉlʉlʉ ta isi teosi ci miausna. hocu aotot'inhi m'oyʉcʉ aueisisi cu m'oulʉlʉ.
但他老了，感到疲累，他找了一塊最喜歡的森林空地，躺下來，欣賞眼前的風景，然後輕輕閉上眼睛，永遠的沉睡了。
-
baito
看
例句ta isi miusni. baito tamo 'enepio ci yatatiskova mo mo'usnu. honci'u ote tmaolalʉ tehe asona opcoza ho ana. mita na'no ngoheʉngʉ.
面前出現一群從來沒看過的人，他心想，如果不聽話，可能會被這些人殺掉然後吃掉，他非常的害怕。
-
yatatiskova
人類
例句ta isi miusni. baito tamo 'enepio ci yatatiskova mo mo'usnu. honci'u ote tmaolalʉ tehe asona opcoza ho ana. mita na'no ngoheʉngʉ.
面前出現一群從來沒看過的人，他心想，如果不聽話，可能會被這些人殺掉然後吃掉，他非常的害怕。
-
lahe
他們
例句'ma mi'o conofeʉngna o'te oengʉtʉ. te'o mi'usnu suu ho eovei. o'ula talʉi to mocmo lahe yainca, mo na'no lue'amamza 'o cono emoo to puku, la m'out'ut'u to evi homo hie. at'inghi ma mi'o ma'peyu.'
＂不，我一個晚上沒睡。 我要來跟你道歉。 我曾經對別人說，貓頭鷹一家真懶惰，大白天在樹上打瞌睡。 但是我錯了。＂
-
uk'a
沒有
例句uk'a ci f'ue to fo'fou."
穀倉裡沒有地瓜。
-
'ola
這個詞還沒有單獨的錄音
例句o'aisi cohivi ta amo na pooyoyo ta ohaesa no hahocngʉ, ho yaeza o'te cohivi 'ola titha mahisi ta ceoa ci yʉteʉ.
爸爸不知道弟弟的褲子放在哪裡，也不知道擦地的抹布放在哪裡。
-
eainca
說.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'a eno 'so a'ʉmtʉ mako ahtu uh ne hnou ho bo no f'ue o'te ahtu buhmohmo ta isi eainca eatataipahu ho la noa es'esmi na ita tan'e.
當我來到這裡,台北的人讓我很驚訝.
-
'emo
這
例句mita na'no ngoheʉngʉ ho asngʉcʉ tuocosʉ. 'emo maica ci yatatiskova micu mainenu no ataveisi?
他感到很害怕，繼續追問最後那些人都怎麼了呢?
-
s'a
語助詞
這個詞還沒有單獨的錄音
例句atinhi emo enepio ci yatatskova o'aihe s'a ona taini. nama ihe fii tamo namusngau ci 'oanʉ. ho yonghu ci i'ihosa. ihe hiya honte ci aʉt'ʉt'ʉcʉ.
但是，這群人沒有把他吃掉，還給他很多美味的食物和漂亮的衣裳，他被人們當作國王一樣伺候著。
-
yoni
騎
例句la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.
山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。
-
uh
去.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mikocu noana'o o'te uh tan'e, engha na'na talʉa na suu.
你好久沒來了，我好想念你。
-
tonoi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句pasuya, "aiti! zou cuma tonoi? toekameosʉ!"
Pasuya:＂看！ 那是什麼？ 快跑！＂
-
fatu
石頭
例句kolokolo! kolokolo! zou fihngau to fatu ico.
叩嘍叩嘍！ 叩嘍叩嘍！ 那是石頭的聲音。
-
'ua
FS
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo uhto 'ua 'o eiski ho tuocosi, yainca to 'ua o'a os'o cohivi, maica mo'so mimo to chumu.
老鷹去問鹿，鹿說不知道，因為牠在喝水。
-
'so
因為
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'so aavaho man'i ci hioa a'a s'a ahtu meelʉ uh mai no nte to'tohʉngʉ ho 'so ah man'i ci hioa ne tapangʉ.
而且有很多工作...我不能照我想的...達邦有很多工作.
-
maamespingi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'e avai la maezo mici mooyai yʉteʉ, ho mici poa ma'cohio to inosi: at'inga yainca to inosi o'ala mooyai yʉteʉ 'e hahocngʉ zou hioa ta maamespingi na mooyai yʉteʉ. "
’avai也想要織布，希望媽媽教他。 但是媽媽說：＂男人是不織布的，織布的是女人＂。
-
ʉmnʉa
喜歡
例句lasi atva'esa ʉmnʉa to fo'kunge homo mʉchʉ, mo na'no kokaekaebʉ 'o fo'kunge.
青蛙最喜歡下雨天了，青蛙很開心。
-
mainenu
怎麼了
例句tuocosi to nghou 'o yongo, "mio mainenu na hie maitan'e?"
猴子問螃蟹：＂今天的天氣怎麼樣呢?＂
-
cihi
一位
例句mo asno'zonʉ ef'ongʉ 'o av'u ho i'o ohaesasi. panto cihi le eafou mo sucaefi ho teolʉi.
狗和弟弟認真地犁田。 有一個獵人經過，看到了他們
-
ahoi
開始
例句micu ahoi eabobon ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, ho ausuhcu emomcovhi, o'a isi tal ʉi 'o 'uachumu ho isi eoho'a.
山羊開始大吃特吃，他越跑越遠，沒有聽到牛在叫他。
-
tamo
那個
例句honglong honglong…. yainca to moatʉ'nʉ, "mate buacuma? mo asuhcu man'i tamo toczoyʉ ci hcuyu" yainca to cmoi, "ma teto toehunga vomit!"
轟隆轟隆…轟隆轟隆…山羊說＂怎麼辦? 更多的山都塌了＂熊說＂我們(包含式主格)一起阻止他吧!＂
-
fo'kunge
青蛙
例句isi teolʉi 'o f'okunge, mo seolʉa no pasunaeno 'o fo'kunge.
他看見了青蛙，青蛙在唱歌。
-
hola
[虛]
例句la na'no kaebʉ hola yonto 'e'evi ho toh'uzu.
他最喜歡在森林裡盪鞦韆。
-
yonta
在
例句yainca to cmoi, "ma o'a, ma mi'o asngʉcʉ yonta va'hʉ ho toalungu."
熊說：＂不知道！ 我一直在河邊釣魚。＂
-
iachi
自己
例句mita cu teolʉ. aiti mamo c'o iachi yonta. skoskopna ta. oko no fuefu'u ci hosa.
他睜開眼睛，發現自己在一座小島的沙灘上。
-
co
[虛]
例句yainca ta ba'i: " ho mi'o poa aitneni co amamio'u, o'aisi ta'hoi ta 'oisasang'o e'e'u. honci tma'hongʉ no bua cou 'e 'isea te asonʉ mon'i ʉmnʉ co tma'cong'u. "
奶奶說：＂看病的時候，醫生聽不懂我的話。 如果看病的時候可以用鄒語跟醫生說，我的病應該會好得比較快。＂
-
fuzu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cumas'a na tesi hioa ta fuzu hote uhne fuengu?
山豬今天去森林裡要做什麼呢?
-
mʉchʉ
下雨
例句lasi atva'esa ʉmnʉa to fo'kunge homo mʉchʉ, mo na'no kokaekaebʉ 'o fo'kunge.
青蛙最喜歡下雨天了，青蛙很開心。
-
ba'i
祖母
例句teto na'a teaineni eabobonʉ 'o ak'i ho ba'i hote hiesi no yayo!
我們要辦慰勞爺爺奶奶的饗宴！
-
i'mi
從
例句panto man'i ci peisu mo i'mi to kaapana ho supeopeohʉ.
有很多錢從竹子上掉了下來。
-
macucuma
哪些
例句o'te ta'cʉha ho smolʉ ta tucvihi. acʉhʉ ci macucuma. acʉha pea'usneni yaita'e ta chumu ta tʉpʉ.
不料遇上暴風雨，整個船都翻了，所有的行李都被海水捲走了。
-
yʉsʉ
衣服
例句ta mo conci hie cu yofna. kaebʉ ci uancʉ mo teolʉ ta mamespingi ta hosa. mo tmesi ta yʉsʉ. 'e mamespingi mo seolʉa no tme'si ta yʉsʉ no koecu.
第一天晚上，快樂王子看到了城裡織衣服的女人，女人正在織貴族的衣服。
-
lema'cohio
老師
例句'einguyu zou leaotothomʉ maezo lama'cohio, lasi yaeza popa'cohivi tola hia aotothomʉ 'o 'o'oko no tmopsʉ, zou maezo lema'cohio to botngonʉ ci leaotothomʉ. yontala a'ausna no aotothomʉ ta mcoo, i'e inguyu mita sotva'esi no yaa tonʉa ho yaa a'ausna ci mamespingi.
inguyu是醫生也是老師，她教導學生醫術，她是許多醫生的老師。 在眼科領域，inguyu是擁有權力和威望的女性。
-
ongko
名字
例句'o ngayo to meoino av'u 'aeno ongko to emucu to voyu.
大狗的嘴巴就是Voyu的手的影子。
-
hocu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo koe'i hocu toekameosʉ.
他羞愧的逃跑了。
-
a'ʉmtʉ
真的
例句teenana a'ʉmtʉ yuyafo 'o a'a'ausna to cei? mo na'no ma'tipvongʉ 'o fo'kunge.
夢裡的事會不會真的發生呢？ 青蛙很擔心。
-
yoskʉ
魚
例句a' ngayo to meoino yoskʉ na eni.
這是大魚的嘴巴。
-
ana
吃
例句mo angu sieo 'o buhci, 'ucia mooeza ana 'o tʉfsʉ to f'uf'u to 'apangʉ.
老鼠太餓了，想要直接吃船底的甘蔗。
-
yangui
（女子名）
例句o'aihe h'unano poa fiho 'o paicʉ micuc'o no'upu tamo yonta hosa ci maamesingi ho seikacu 'o yangui.
男人們還是不讓paicʉ一起去，paicʉ就留在部落跟女人們一起生活。