臺灣本土語言

高頻詞 151–200

播放速度

  1. titha

    用.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    tamu iepoepohʉ si ohaesasu ho talʉa soʉlʉlʉa to aemana si imu titha yoyaso.

    你和弟弟要記得把玩具收回房間

  2. f'ue

    地瓜

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    uk'a ci f'ue to fo'fou."

    穀倉裡沒有地瓜。

  3. mav'ov'o

    不一樣

    例句

    isi aiti to ino 'omo man'i ho mav'ov'o ci yoskʉ, isicu eoccoi 'omo yonto 'apangʉ ci 'ami.

    媽媽看到海裡有好多各式各樣的魚，就撒下船上的網子。

  4. leako

    你

    例句

    leako meelʉ pasunaeno?

    你會唱歌嗎？

  5. mainca

    說

    例句

    mo mainca 'o bʉvnʉ, kukuzo ho i'o evi 'hocimza mako yontan'e, o'ate 'ahʉyʉ ma'tipvongʉ'

    ＂只要有我們在，就不用擔心！＂小花、小草、大樹們說。

  6. ake'i

    一點

    例句

    oko no hahocngʉ. mo mici maezo ta sʉpin ho peisto'to'thomʉ. atinhi o'a mita ake'i melʉ. acʉhʉ yimi ta oko no hahocngʉ ho tosvo. ho maikuyungu ta oko no hahocngʉ.

    小男孩想學士兵表演，但是他實在太不會了，大家因為小男孩可愛的動作停下腳步，圍在男孩身邊。

  7. pangka

    桌子

    例句

    ne isi siato pangka to yangui 'o tengami isi telʉi 'omo coni ci tengami cimo yonto pangka to yangui.

    她把信放到雅幕伊的桌上時，看到yangui桌上也有一封信。

  8. tee

    會

    例句

    tee hie maitan'e?

    今天會出太陽嗎？

  9. tuocosi

    問

    例句

    tuocosi to nghou 'o yongo, "mio mainenu na hie maitan'e?"

    猴子問螃蟹：＂今天的天氣怎麼樣呢?＂

  10. i'e

    主格

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    i'e moo ta 'ih'cangai. mo ya yoso cimo yonhu ci oko no mamespingi.

    頭目家裡有兩個美麗的女兒。

  11. mimza

    我們

    例句

    yainca ta huehungu 'a mimza smoyu'ho ta macucuma. mainci o'a mimu aupcio smoyu'ho 'a tac'u e'ohʉ.

    鄰居說:我們在準備行李，你們還不趕快準備嗎? 要出發了喔!

  12. tena

    將要

    例句

    tiyova ta paicʉ si bʉvnʉ, i'vaha mi'usni ta tanivu si paicʉ ho yainca: " tena ea conci hie, tako ahtuo'te yupteilʉ nomo totisi suu ci nanghia. "

    paicʉ收下花以後，tanivu又對paicʉ說：＂有一天，你一定也會遇到跟你一樣的朋友的。＂

  13. seolʉa

    正好.受焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    isi teolʉi 'o f'okunge, mo seolʉa no pasunaeno 'o fo'kunge.

    他看見了青蛙，青蛙在唱歌。

  14. mohcu

    就

    例句

    ne mohcu su'ne etʉpʉ 'o buhci mohcu tmuezuhu ho yoskʉ buhci. 'aeno eni na ehohamva to yoskʉ buhci.

    老鼠掉到海底後變成了一隻老鼠魚。 這就是老鼠魚的傳說。

  15. 'ote

    不可

    例句

    na nia yatatiskova no auyusi, homo mita etʉpʉ ho noezuhu, la yonto 'apangʉ ho hafa 'ote peela titha ci yuansou ho cacʉfea.

    從前的人們，在海上遷徙時，會在船上帶著有用的動物和植物。

  16. ko'ko

    因此

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    o'a lahe ahta tʉlʉa tʉtpʉta 'o tahu ali, ko'ko lahe na'na cong'eneni fnguu, 'o ntoho teai ci ceonʉ maica hola apemio 'aoko 'afeo'fu'u 'o cou ho ataveia na'no ko'ko o'ala peela teoupupcievi.

    日本政府抓不到Dahu Ali(拉荷 阿雷)，非常傷腦筋，興建道路的工程也因為族人反抗而趨緩。

  17. tekon'a

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    pasuya, "zou pasuya 'o ongko'u. zou emoo'u eni. tekon'a uhta emoo'u!"

    Pasuya:＂我的名字叫Pasuya。 這是我的家。 來我家玩吧！＂

  18. ta'u

    我會

    例句

    mo i'vaho mainca 'o kulo: " 'o osucula tuocosi ho i'olako ʉmnʉa ci hioa ho o'amocu teko ciha a'o ta'u acʉha eʉsvʉta tomo faeva ci kulo "

    kulo繼續說：＂你問過什麼問題，你喜歡什麼事物，在我被丟掉之前，都會告訴新的機器狗。＂

  19. tesi

    要

    例句

    isi hafa to eiski 'o moat ʉ'n ʉ ho mei'unu ta pepe, maicac'o tesi peel ʉi husansana.

    老鷹帶著山羊飛到了天上，這樣他可以看得很清楚。

  20. asngʉcʉ

    常

    例句

    yainca to cmoi, "ma o'a, ma mi'o asngʉcʉ yonta va'hʉ ho toalungu."

    熊說：＂不知道！ 我一直在河邊釣魚。＂

  21. yaeza

    也

    例句

    micu yose ʉ 'o moat ʉ'n ʉ, at'inghi o'a isi el ʉa 'o 'uachumu, yaeza o'a isi el ʉa 'o ceono maine'e.

    山羊吃飽了，但是他找不到牛，也找不到回家的路。

  22. oengʉtʉ

    睡覺

    例句

    mo uhto puku 'o eiski ho tuocosi, mo oengʉtʉ 'o puku o'aisi cumasa.

    老鷹去問貓頭鷹，貓頭鷹在睡覺沒有理牠。

  23. e'ohʉ

    狩獵

    例句

    cu po'una to etʉpʉ 'o 'apangʉ, 'o eiho isi talʉa no auyu ayocʉ no 'oanʉ, 'o buhci mo 'aumeumeusu nocu e'ohʉ, o'a isi cumasa 'o eiho.

    船下海了，海鳥想到要先準備食物，老鼠卻急著出發，不理會海鳥。

  24. mosola

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    o'amocu mosola ahtu auyu eya yoskʉ 'o 'uongʉ. isi mi'uni to 'atai 'o 'uongʉ ho yainca, "la'u asngʉcʉ eya yoskʉ, te'oeno pa'cohivi suu."

    ’uongʉ從來沒有刺過魚。’atai對’uongʉ說:＂我經常刺魚，我來教你。＂

  25. kuyai

    車子

    例句

    oko mo miusnu ta ino si ho tuocosʉ, "ino ta mueva ta kuyai. mo cihi ci oko no mamespingi mo mongsi." 'e ino si o'a isi cumasa taini. ho mousnu ma'ita'e.

    小孩看著媽媽問:＂媽媽，你看車子前面有一個小女孩在哭。＂媽媽不管他，繼續往前走。

  26. meesi

    禮拜

    例句

    moso maine'e 'e pasuya ho i'upu meesi, isi yungeova to eki to ino.

    pasuya回故鄉參加祭典，媽媽到車站接他。

  27. 'oyona

    專用在

    例句

    maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.

    今天，老師在學校教大家種小米。

  28. fou

    肉

    例句

    isi teolʉi 'o av'u, mo eya fou 'o av'u.

    他看見了狗，狗在打獵。

  29. teai

    作

    例句

    mo sikuhcu to isi teai to ehʉngʉ no cohu ci kuhcu 'o apu'u, tuh'uzu, toh'uzu,

    小布背上多了姑婆芋做成的披風，盪阿盪，

  30. mooyai

    製作

    例句

    'o eiho mo boemi to evi ho yonto skoskopnasi ho mooyai 'apangʉ. 'o buhci mo yonto f'uf'usi ho boemi to tʉfsʉ ho teaineni f'uf'u.

    海鳥在上面用樹木建造船身。 老鼠在下面用甘蔗建造船底。

  31. ahtu

    [虛]

    例句

    o'amocu mosola ahtu auyu eya yoskʉ 'o 'uongʉ. isi mi'uni to 'atai 'o 'uongʉ ho yainca, "la'u asngʉcʉ eya yoskʉ, te'oeno pa'cohivi suu."

    ’uongʉ從來沒有刺過魚。’atai對’uongʉ說:＂我經常刺魚，我來教你。＂

  32. ea

    找

    例句

    mo acʉhʉ mici aʉsvʉ ea yaskʉ' 'e 'o'oko no haahocngʉ at'inghi 'e avai la kaebʉ mooyai yoi.

    男孩們都想要學習捕魚，但是’avai喜歡編織魚網。

  33. mamameoi

    老人們

    例句

    ko'koeno 'o niala mamameoi cu biebiemi to mocmo citela yoni ci hpʉhpʉngʉ, ko'ko te meelʉ asuhcu cocoya na tehela yoni ci hpʉhpʉngʉ.

    於是祖先們決定要去尋找其他地方，讓族人們有更大的地方可以生活。

  34. feohʉ

    月亮

    例句

    isi tuocosi to fo'kunge 'o yongo, "zou feohʉ no meinenu na lako atva'esa ʉmnʉa?"

    ＂你最喜歡什麼季節?＂青蛙問螃蟹。

  35. faeni

    給

    例句

    yainca to ohaevasi, mate faeni a'o 'e 'uachumu, faeni suu 'e av'u.

    哥哥說，我們把這頭牛分給我，這隻狗分給你。

  36. hoci

    如果

    例句

    mita iachi na'no noheʉngʉ hoci maitamo maica ci yatatiskova ho tumzo no sieo hocu mcoi.

    他害怕自己也像那些人一樣餓死。

  37. mais'a

    好像

    例句

    pasuya, 'a nghou 'o ongko'u, aiti! 'ami'oeno mais'a nghou!

    Pasuya:＂我的名字叫猴子，看！ 我變成猴子了！＂

  38. isicu

    她就

    例句

    isicu el ʉa 'o meoino suyoi, mo yonto hiapeoza 'o 'uachumu ho eutivteni 'o emucusi.

    他找到了那個很大的瀑布，牛在橋上揮手。

  39. ohaeva

    哥哥

    例句

    'e ohaeva no mamespingi. ho ohaeva no hahocngʉ. mo yupteilʉ ta. aaskiti ta meoino cuu ta hosa.

    姐姐跟哥哥在部落的大池塘旁邊見面。

  40. yonghu

    漂亮

    例句

    isi teolʉ to feongo 'o eiski, to f'uhu to feongo panton'a coni cimo meoisi ho yonghu ci hopo.

    老鷹發現了山洞，山洞後面還有好大好漂亮的月牙。

  41. ohaesa

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'e ohaesa no mamespingi ho ohaesa no hahocngʉ. mo yupteilʉ ta oko no cuu ta aaskiti ta meoinocuu.

    妹妹跟弟弟在大池塘旁邊的小池塘見面。

  42. paicʉ

    （女子名）

    例句

    mo cihi 'o paicʉ ci okono mamespingi mo mici fiha tomo botngonʉ.

    有一個小女孩paicʉ也想跟大家一起去。

  43. pano

    有

    例句

    ne noana'o, to coni ci hosa pano mosola na'no thicia ci nat'ohaesa, to emoohe moc'o coni ci 'uachumu ho coni ci av'u.

    從前，在一個部落裡有一對很窮的兄弟，家裡只有一頭牛和一隻狗。

  44. na'na

    很

    例句

    'e natohaesa no hahocngʉ. yihe na'na ʉmnʉa 'e nat'ohaesa ci mamespingi. 'asngʉcʉ yonta aaskiti ta v'ahʉ ho yupepeahnʉyʉ ta. nat'ohaesa ci mamespingi.

    兩兄弟非常喜歡兩姊妹，常常在溪邊和兩姊妹聊天。

  45. bua

    講

    例句

    yainca to moatʉ'nʉ, "bua cuma, cu toczoyʉ 'e hcuyuto, sia nate motano to beoku?" yainca to zomʉ, "te'o usa ho potani"

    山羊說＂怎麼辦? 我們的(包含式屬格)山都塌了，誰去阻止大巨人?＂鳥說＂我去阻止他。＂

  46. piyo

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo piyo na mimu cono emoo? 'amo eimo 'o mimza cono emoo.

    你們家有幾個人？我們家有五個人。

  47. esmi

    來到

    例句

    esmi 'o faeva ci temia tmateuyunu, zou voyu 'o ongkosi.

    來了一個新同學，他的名字叫Voyu。

  48. tosvo

    停止

    例句

    micu o'te tosvo yʉmeʉmʉ to 'apangʉ 'o chumu to etʉpʉ.

    海水不斷地灌進船內。

  49. 'uachumu

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    isi yainca to 'uachumu 'o eh ʉng ʉsi to hcuyu ta ciengona mo na'no mafe, 'ate'o peel ʉi hafa 'o moat ʉ'n ʉ ho uhne'e.

    牛說隔壁山的葉子很好吃，他可以帶山羊一起去。

  50. iko

    你

    例句

    yainca ta puku, "iko cohivi mo yonenu 'o f'ue'u?"

    貓頭鷹說：＂你知道我的地瓜在哪裡嗎?＂