高頻詞 201–250
-
haahocngʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'omo 'enepio ci 'o'oko no haahocngʉ la kaebʉ uhto aaskiti to e'tʉpʉ ho aiti 'o hahocngʉ hola uhto e'tʉpʉ pantmo okono sima ta taico ta e'tʉpʉ' panto yasisi mi'ausna no 'eopsi.
部落裡的小男孩，經常在海邊看男人出海。
-
hpʉhpʉngʉ
世界
例句moso conci 'apangʉ no 'amngu sʉhcʉ'o to cum'u ne hʉngchung. mo yotomo okono 'apangʉ 'o yatatiskovasi ho m'ea to'usni, mamo smo'ayumonʉ to hpʉhpʉngʉ to sukalo.
一艘美國船隻，在恆春附近的海域遇難。 這些人乘坐小船，到岸上尋求幫助，卻意外闖進Sukalo的領地。
-
sayungu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句na'no meemealʉ toyano suyu 'o amo ta sayungu. mo mici maezo ta amosi ho meemealʉ toyanosuyu 'e sayungu.
sayungu的爸爸很會射箭，sayungu也想要和爸爸一樣厲害。
-
meoino
大的
例句voyu, "av'u! aiti! zou cuma eni?" pasuya, "zou ngayo to meoino av'u eni!"
Voyu:＂狗啊！ 看！ 這是什麼？＂ Pasuya:＂這是很大的狗的嘴巴！＂
-
yofna
晚上
例句moso conci yofna, micu aepʉngʉ yaahia 'o t'oheʉ. moso na'no otmuzu to yoi, kuici yoseʉ 'o cfu'osi.
一天傍晚，啄木鳥工作結束。 牠吃了很多害蟲，肚子很飽。
-
kaapana
竹子
例句'o isi efo'i to bʉnʉvhʉ mo cmʉfeʉ 'o mehacni ci kaapana, mo man'i 'o smuu to kaapana.
埋桃子的地方上長出了一根竹子，竹子上有許多露水。
-
acʉha
全部
例句yainca to acipa, "la'u acʉha ʉmnʉa!" isi hafa to smahu 'o acipa ho i'o t'at'ango ho sa'usna to aaskiti.
海龜說:＂我都喜歡！＂海浪把海龜和章魚打上岸來。
-
huhucmasi
每天
例句'o buhci la huhucmasi yonto aaskiti to etʉpʉ ho mi'usnu to etʉpʉ, na'no tata'e to eiho hola toesoso to pepe to etʉpʉ.
老鼠每天在海邊望著大海，非常羨慕能在海上飛翔的海鳥。
-
mahafo
攜帶
例句mo mahafo tomo man'i cimo noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o 'uachumu ho mainen'e, a' ʉmt ʉs'a ʉmn ʉ!
牛帶了很多好吃的嫩葉回來，太好了！
-
naho
可以
例句naho, osni maine'e ho tac'u 'eopsi.
可以，傍晚時要趕快回來喔。
-
alʉ
竟然.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la alʉ 'aveoveoyʉ ho mo'usnu maica 'e ma'o'oahngʉ, aiti 'iama 'ate azou yupaʉmnʉ. i'ontoho atuhcu mo'usnu maica ci cou maihecu acʉha opcoza!
族人們高興的前往，卻發現日本人並沒有要和解。 赴約的族人就這麼被日本政府處決了！
-
angu
太
例句mo angu okosi 'o tonʉ to tibu, o'amo maemocvihi to mali.
tibu的力氣太小了，球丟不遠。
-
emi
酒
例句hote meesi 'e hosa. panto la me'eni to ufi. panto la mooyai emi. panto la cmuhu to feʉ'ʉ.
部落裡舉行祭典，有人舂打米糕，有人釀小米酒，有人殺豬。
-
ton'u
這個詞還沒有單獨的錄音
例句maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.
今天，老師在學校教大家種小米。
-
usa
去.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句te'on'a usa ho eho'a 'o 'oahngʉ ho poa uhta emoo.
爸爸要去邀請親戚來家裡。
-
yaahioa
工作
例句a'fihnano yainco to ino, mo uhtomo na'no covhi 'o amo ho yaahioa, te noana'o tac'ula petohʉyʉ maine'e.
媽媽還說，爸爸去很遠的地方工作，以後才會回來。
-
cimo
的
例句mo sucaefi tomo man'i hcuyu, ho ito man'i cimo kengkenzu ci ceon ʉ, mion'a man'i 'o yuyu'eosi, at'inghi o'ana isi el ʉa 'o ceon ʉ no maine'e.
他走過好多小丘，還有很多彎的路，上面有很多小石頭，但是他找不到回家的路。
-
bʉvnʉ
花
例句mo mainca 'o bʉvnʉ, kukuzo ho i'o evi 'hocimza mako yontan'e, o'ate 'ahʉyʉ ma'tipvongʉ'
＂只要有我們在，就不用擔心！＂小花、小草、大樹們說。
-
sico
這個詞還沒有單獨的錄音
例句voyu, "punku no tu'u sico?" pasuya, "'a civic no nghou eni."
Voyu:＂那不是小鋤頭的握柄嗎？＂ Temu:＂不，這是猴子的尾巴。＂
-
'oyonatmopsʉ
學校
例句'omo nocmu'u to emoo ta inguyu ci 'oyonatmopsʉ lac'o yoho'ʉ to 'o'oko tomo pepeisu ci emoo. koko o'a mita meelʉ uhta 'oyonatmopsʉ tan'e.
inguyu家附近的學校只招收富裕人家的孩童。 所以她無法在這裡上學。
-
pei'i
自己.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la meelʉ pei'i tomo man'i ci chae.
會做好多好多料理。
-
fkoi
蛇
例句honglong honglong…. mi'uni to moatʉ'nʉ 'o fkoi ho yainca, "usa ho seo'eisi ta t'angosi."
轟隆轟隆…山羊對蛇說＂你去綁住他的腳。＂
-
ca'hʉ
椅子
例句oko no hahocngʉ. mo teolʉ tamo nac'o ci hahocngʉ. mo yusuhngu ta ca'hʉ.
小男孩發現了有一個傷心的男人坐在椅子上。
-
'aveoveoyʉ
謝謝
例句mo nʉthʉ toevovei to hosahe 'e yoso ci nanghiasi mo na'no 'aveoveoyʉ ta avai ho yainca: 'anatemiala i'vaha cocvi na suu avai.
他們一起逃回部落。 兩個朋友都非常感謝’avai，他們說：＂’avai，我們再也不敢嘲笑你了。＂
-
tela
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to ak'i: " tetola titha 'e e'e no cou, tela o'te ta'payo'a na nia tʉs'ʉ ci koyu no nia maameoito, ho yaeza cohivi zou sia 'e iachi. "
爺爺說：＂要講我們自己鄒族的話，才不會忘了祖先的智慧，也才會知道我們自己是誰。＂
-
titho
用
例句ne noana'o mosola titho to ehʉngno cohu ho cfua 'o simeo la boeni to kaapana ho muuyai skayʉ, la teaphi to macucuma.
古時，人們是用姑婆芋的葉子來包豬肉，用竹子編成竹簍，並用竹簍來裝東西。
-
mo'engho
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mainca / mo'engho
說
-
a'toana
屬於我們
例句'e cou a'toana. hola e'ohʉ ho mayo la aacnia aangaezneni to 'oahngʉ.
我們鄒族人去打獵拿到獵物，都要分享給家族。
-
yone
[虛]
例句maitan'e, mo yone 'oyona tmopsʉ 'o sensei ho ma'cohio emʉm'ʉ to ton'u.
今天，老師在學校教大家種小米。
-
ceoa
地上
例句'oa! mo mahafo to man'i ci ceoa ho fatu 'o chumu ho moheovcu!
哇！ 大水帶著好多泥土和石頭沖下來啦！
-
mcoi
死.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta zomʉ honciko o'teahtu mingayo. uka ci chumu tan'e 'a teko mcoi.
鳥說，你再不打開，這裡沒有水，你會死的!
-
chae
菜
例句la meelʉ pei'i tomo man'i ci chae.
會做好多好多料理。
-
etʉpʉ
海
例句micu yu'unu to etʉpʉ 'o acipa, isi tuocosi to t'at'ango 'o acipa, "mio mainenu na hie maitan'e?"
海龜游進海裡，章魚問海龜：＂今天的天氣怎麼樣呢？＂
-
moc'o
只有
例句isi spʉya 'o ehʉngʉ, yaeza spʉya 'o congeoha, o'a moc'o m'ov'ohʉ.
牠數了樹葉，也數了星星，但還是睡不著。
-
c'oeha
地名
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ne noana'o ta oko no c'oeha. mo ya coni ci kokeu. la kaebʉ toheae.
從前在一條小河裡，住著一個蚌殼，他喜歡曬太陽。
-
e'e
字
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca ta ak'i o'a mo s'a tma'amngʉ 'a e'e to ta yencumin.
爺爺說:這不是英文啦，這是我們原住民的話。
-
talʉa
想念
例句isi talʉa to eiski ne ohsi yainca 'o fuzu teto iepoepohʉ yoyaso, isicu i'ima 'o fuzu.
老鷹想起和小山豬約好一起玩，於是老鷹跑來找小山豬。
-
mainci
怎麼
例句mo mayo to pupunga 'o puku, nemo pensohʉ 'o t'oheʉ mainci mo mayʉmʉ, at'inghi isieno 'ahʉya pepʉnga.
小貓頭鷹拿了杯子來，啄木鳥喝了一口覺得苦苦的，但是還是全部喝完了。
-
o'amo
不是
例句mo amiyocni 'o puku ho huafeozi, o'amo aomane, micu aʉlʉ tuyu 'o isi tʉtpʉta to puku ci buhci. 'omo tuyu cimo totoefʉngʉ to fuengu ci thokeainʉ isicu acʉha aapayo'a.
啄木鳥靜靜的看著，不一會兒，貓頭鷹已經抓了三隻田鼠。 三個躲在森林裡的小偷被消滅了。
-
tola
那
例句mo a'cʉ'cʉnʉ emo'usnu tola 'oyona bonʉ, mo seolʉa no yonto 'oyona bonʉ 'o ngiyau ho bonʉ to fou.
他們繼續走到了吃飯的地方(餐廳)，貓正在餐廳裡吃肉。
-
enca
說.受焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ihe enca nokoehe na hia ʉmnʉ honcila meela nochʉmʉ tan'e, meelʉ eemo. moyai pangka ho macaca'hʉ.
心想如果能在那裏定居該有多好,可以蓋房子,作一些家具,如桌子、椅子等,
-
nac'o
悲傷
例句mo nac'o 'o fuzu, maica o'ala meelʉ 'otole, o'ala meelʉ pasunaeno, eya fou, hocieno toalungu.
山豬很難過，因為他不會跳舞、唱歌、打獵或釣魚。
-
a'a'ausna
事情
例句teenana a'ʉmtʉ yuyafo 'o a'a'ausna to cei? mo na'no ma'tipvongʉ 'o fo'kunge.
夢裡的事會不會真的發生呢？ 青蛙很擔心。
-
yuso
二
例句'cicici!' 'iama buhci cimo meo'eoi to pohe, ataveiya tʉtpʉta tomo yuso ci cikei. 'o isi aiti cimo tihtihskova 'iya ma mcoo to puku.
＂吱！＂一隻田鼠偷玉米，結果被一雙爪子抓住了。 原來這兩團亮光是貓頭鷹的大眼睛。
-
ic'o
那裡
例句ne noana'o, to coni ci hcuyu to etʉpʉ mosola man'i ci yuansou 'omo yonto ic'o.
從前，有一個島上住著很多動物。
-
osi
他曾經
例句'imi' tan'e 'e chumu cu aushcu meapayo'ʉ. 'e osi la sahui ta chumu ta tʉpʉ aeno 'e hcyu vofeohva va'hʉ tacu aecacna aeno c'oeha.
從此水也慢慢的消失，海水沖刷過所留下來的，就是山谷地、溪澗、窪地為河川。
-
uhtan'e
去.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句emoovei ta ceonʉ, yainca no 'tohʉngʉ ta mo'o: " la na'nosino o'te mici amiocni ta anana'o 'oyona yatatiskova tan'e la mici uhnenu? i'o yatatiskova ta'e, la mici uhtan'e. na 'tohʉngʉ ta yatatiskova la asngʉcʉ tata'e no asuhcu ʉmnʉ no ataveisi, ho ta'payo'a na kaebʉ. "
回去的路上，mo’o心想：＂人們為何總是不願意安靜地待在原地呢？ 這裡的人想到那裡去，那裡的人又想到這裡來。 人的心一直希望未來會更好，卻忘了現在的快樂。＂
-
psoseongana
阿里山
例句tuocosʉ na'a, mio no'vonʉ na psoseongana?
請問，阿里山在哪裡？
-
feongo
洞穴
例句isi teolʉ to feongo 'o eiski, to f'uhu to feongo panton'a coni cimo meoisi ho yonghu ci hopo.
老鷹發現了山洞，山洞後面還有好大好漂亮的月牙。
-
talʉi
聽
例句tomo covhi, isi talʉi to h'ʉh'ʉtʉ 'omo sa sa sa ci fihngau, isi teolʉi to t'oheʉ 'omo mehaeso cimo tihtihskova, o'amocu isi husansana, 'e tiskova eni mo aemo'au meipeohʉ to evi.
遠處，樹叢發出沙沙聲，啄木鳥看到兩團亮光，還沒能看清楚，這兩團光就突然往樹下落。