臺灣本土語言

高頻詞 251–300

播放速度

  1. toehunga

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo angu noe'ʉcʉ 'o isi yoni, toehunga esvʉta no poan'a aomane tac'u aʉsvʉsvʉtʉ.

    場地太濕了，大家決定晚一點練習。

  2. temu

    你們

    例句

    honglong honglong…. mi'uni to moatʉ'nʉ 'o fuzu ho yainca, "temu i'mi to f'uhusi ho su'si."

    轟隆轟隆…山羊對山豬說＂你們從背後撞他。＂

  3. pania

    瓶子

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    "te'ola pnanfi." mi'unu to inosi 'o sʉlopʉn ho yainca. isi so'aemona to pania 'o tutu no ton'u, moyai conci skuu.

    ＂我會努力的。＂sʉlopʉn 對媽媽說。 她把小米種子放進小瓶子，做成一條項鍊。

  4. puku

    貓頭鷹

    例句

    mo uhto puku 'o eiski ho tuocosi, mo oengʉtʉ 'o puku o'aisi cumasa.

    老鷹去問貓頭鷹，貓頭鷹在睡覺沒有理牠。

  5. mi'usnu

    朝向.主焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'ma mi'o conofeʉngna o'te oengʉtʉ. te'o mi'usnu suu ho eovei. o'ula talʉi to mocmo lahe yainca, mo na'no lue'amamza 'o cono emoo to puku, la m'out'ut'u to evi homo hie. at'inghi ma mi'o ma'peyu.'

    ＂不，我一個晚上沒睡。 我要來跟你道歉。 我曾經對別人說，貓頭鷹一家真懶惰，大白天在樹上打瞌睡。 但是我錯了。＂

  6. aʉsvʉtʉ

    練習

    例句

    moso cono hie isi boemi to lasi titha mooyai yʉteʉ to inosi ho aʉsvʉtʉ mooyai.

    有一天，他用媽媽的織布機試著自己織布。

  7. asonʉ

    大約

    例句

    yainca ta ba'i: " ho mi'o poa aitneni co amamio'u, o'aisi ta'hoi ta 'oisasang'o e'e'u. honci tma'hongʉ no bua cou 'e 'isea te asonʉ mon'i ʉmnʉ co tma'cong'u. "

    奶奶說：＂看病的時候，醫生聽不懂我的話。 如果看病的時候可以用鄒語跟醫生說，我的病應該會好得比較快。＂

  8. atva'esi

    最

    例句

    at'inghi 'e tanivu o'amo asngʉcʉ ma'nanac'o. mo mici, akoyuno atva'esi ci hakase.

    不過tanivu並沒有一直沉浸在悲傷中。 她有個願望，希望能成為一位出色的科學家。

  9. ta'e

    那裡

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    te'o uhto ciengona ta fafatu ta'e ho biebimi tomo yonghu ci kacace.

    爸爸要去珊瑚林的另外一邊尋找漂亮的貝殼

  10. na'a

    [虛]

    例句

    teto na'a teaineni eabobonʉ 'o ak'i ho ba'i hote hiesi no yayo!

    我們要辦慰勞爺爺奶奶的饗宴！

  11. aʉlʉ

    真正的.主焦

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mo meicaefi to emoo to puku 'o t'oheʉ, mon'a aʉlʉ peihsasmome 'o puku, isi eoho'a 'o t'oheʉ ho poa uhto emoosi.

    啄木鳥飛過貓頭鷹的家，貓頭鷹剛睡醒，牠請啄木鳥進去坐坐。

  12. 'iama

    原來

    例句

    'cicici!' 'iama buhci cimo meo'eoi to pohe, ataveiya tʉtpʉta tomo yuso ci cikei. 'o isi aiti cimo tihtihskova 'iya ma mcoo to puku.

    ＂吱！＂一隻田鼠偷玉米，結果被一雙爪子抓住了。 原來這兩團亮光是貓頭鷹的大眼睛。

  13. tenac'u

    才會

    例句

    panto lac'o tonsoha, panto la toaveiveiya, la ac'ʉhʉ ho tac'u yaa oko 'o mamespingi tenac'u maine'e to iachi emoo.

    有的只有一年，有的好幾年，直到女方有孩子為止，才回到自己的家。

  14. nghou

    猴子

    例句

    pasuya, 'a nghou 'o ongko'u, aiti! 'ami'oeno mais'a nghou!

    Pasuya:＂我的名字叫猴子，看！ 我變成猴子了！＂

  15. zomʉ

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    isi teolʉi 'o zomʉ, mo maezo pasunaeno 'o zomʉ.

    他看見了鳥，鳥也在唱歌。

  16. tec'u

    才能

    例句

    tec'u mon'i tiskova, micu meove 'o feohʉ.

    天快亮了，月亮已經落下。

  17. mocmo

    其他

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    'ma mi'o conofeʉngna o'te oengʉtʉ. te'o mi'usnu suu ho eovei. o'ula talʉi to mocmo lahe yainca, mo na'no lue'amamza 'o cono emoo to puku, la m'out'ut'u to evi homo hie. at'inghi ma mi'o ma'peyu.'

    ＂不，我一個晚上沒睡。 我要來跟你道歉。 我曾經對別人說，貓頭鷹一家真懶惰，大白天在樹上打瞌睡。 但是我錯了。＂

  18. anana'o

    原來的

    例句

    yainca ta buhci, "o'a i'o cohivi, mo'u anana'o mici meo'eoi, a'fihna uk'a ci i'o peo'eoza, mi'on'a a'lo'longʉ."

    老鼠說：＂不知道，我原本想去偷地瓜，但是沒偷到，還受傷了。＂

  19. mihin'i

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    oi'i ta hcuyu. mo ya yoso ci nat'ohaesa. conci hie mihin'i uhta fuengu ho bohi toapzu. yihe teolʉi simo yoso ci natohasa ci mamespingi. mo yonta o'amo covhi ci va'hʉ ho yo'u.

    山下住著兩個兄弟，有一天他們上山砍柴，看到兩姊妹在他們前面不遠的溪邊裝水。

  20. pio

    多少

    例句

    tamo pio no feohʉ. 'e yuansou mo man'i ci ihin'i talʉa ci. ohsi la hioa ta nghou. emo ecvʉhʉ ci tohʉngʉ micu ahoi peisop'o.

    接下來的幾個月，動物們記起更多關於猴子的事，他們沉重的心開始變得輕盈。

  21. tako

    你

    例句

    yainca ta pasuya: " ba'i, mainci mais'a iko yainca ne auyusi panomo sucaefi ho meo'eoi ta chaesu? ho tako vo'h'vaho ne hooing tekocu meelʉ boa cou ho aomotʉ'ʉ! "

    pasuya說：＂奶奶，妳上次不是說有路人偷了妳的菜嗎？ 妳下次去法院就可以用鄒語說喔！＂

  22. mu'ei

    熱

    例句

    yainca to yongo, "la'u atva'esa ʉmnʉa 'o hofungahoa, o'ala soyʉmʉ o'ala mu'ei la na'no sohuyu."

    螃蟹說：＂我最喜歡春天，不冷不熱很舒服。＂

  23. conci

    一

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    moso conci yofna, micu aepʉngʉ yaahia 'o t'oheʉ. moso na'no otmuzu to yoi, kuici yoseʉ 'o cfu'osi.

    一天傍晚，啄木鳥工作結束。 牠吃了很多害蟲，肚子很飽。

  24. yuovei

    回來

    例句

    'e oheva no mamespingi ho haesa no mamespingi. micu na'no nac'o. la huhucmasi yonta yafana ta pihingi ho. totea honci la yuovei 'e. nat'ohaesa no hahocngʉ.

    姊姊跟妹妹非常的難過，天天在門外等待兩兄弟回來。

  25. yoyaso

    玩耍

    例句

    isi talʉa to eiski ne ohsi yainca 'o fuzu teto iepoepohʉ yoyaso, isicu i'ima 'o fuzu.

    老鷹想起和小山豬約好一起玩，於是老鷹跑來找小山豬。

  26. eʉsvʉta

    告訴

    例句

    mo smo'unu to fuengu 'o yutuka ho biebimi to nghou ho noa to'usnu, cu aamzo 'eopsi o'amocu ihe elʉa. cu hucma, isi elʉa 'o nghou, eʉsvʉta to nghu na hi'hioa to 'ua.

    兔子跑去山裡找猴子求救，天黑了還沒找到。 隔天，他找到了猴子，跟猴子說了鹿的事。

  27. ataveisi

    之後

    例句

    talʉi to 'ua cu kuici kaebʉ ho yainca, a'ʉmtʉ 'aveoveyʉ suu! no ataveisi te'ola bumemeala angonghia!

    鹿聽了非常高興的說，非常謝謝你! 我以後一定會好好照顧它的。

  28. mimu

    你們

    例句

    yainca ta huehungu 'a mimza smoyu'ho ta macucuma. mainci o'a mimu aupcio smoyu'ho 'a tac'u e'ohʉ.

    鄰居說:我們在準備行李，你們還不趕快準備嗎? 要出發了喔!

  29. lea'u

    我

    例句

    'a lea'u meelʉ pasunaeno.

    我會唱歌。

  30. teav'a

    不可

    例句

    voyu, "teav'a smoyoa si (ta) av'u! 'a panto maezo av'u'u."

    Voyu:＂別怕那隻狗！ 我也有一隻狗。＂

  31. tac'u

    到

    例句

    'o t'oheʉ la yaahia homo hie, homicu 'eopsi tac'u oengʉtʉ.

    啄木鳥白天工作，到了晚上就睡覺。

  32. mayo

    拿

    例句

    mo mayo to pupunga 'o puku, nemo pensohʉ 'o t'oheʉ mainci mo mayʉmʉ, at'inghi isieno 'ahʉya pepʉnga.

    小貓頭鷹拿了杯子來，啄木鳥喝了一口覺得苦苦的，但是還是全部喝完了。

  33. i'upu

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    mon'a faeva i'upu tola yakiu 'o tibu.

    tibu是球隊的新成員。

  34. 'uongʉ

    （男子名）

    例句

    'o 'uongʉ ho 'atai mo yuyuso uhne va'hʉ maitan'e ho eya yoskʉ.

    ’uongʉ和’atai今天一起去溪邊刺魚。

  35. aʉt'ʉca

    照顧

    例句

    yainca to ino, 'atekoeno'so bumemeala aʉt'ʉca, teav'as'a poa mcoia!

    媽媽說，那你要好好照顧他，不能讓他死掉喔!

  36. mongoi

    離開

    例句

    mainca 'o tahae, 'a~! ma cuma como zohcu a'o! sʉ'nova! aupcio mongoi a'o!

    Tahai說，啊！ 是什麼東西在刺我！ 可惡！ 快走開！！

  37. kuzo

    壞掉

    例句

    ihe yainca: " tomo mo'ayumonʉ mko'so angu noyʉnʉ teko poa kuzo si phingi aupcio mongoi. "

    館員說：＂你太胖了，會把書弄壞，快走開。＂

  38. 'avai

    （男子名）

    例句

    'o ohinila iepoepoha 'e fa'ei ho 'avai ho i'ima ci sopepea ci macucuma, ohin'ila apʉnga teai cimo na'no yunghu fkuu.

    pasuya把跟fa’ei一起蒐集的寶物，做成了非常漂亮的項鍊。

  39. mafe

    好吃

    例句

    la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.

    山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。

  40. uhnenu

    到哪裡

    例句

    'o oko no acipa ci 'atai mo noepohʉ 'o ohaevasi ho kokaekaebʉ tma'ongko. "amo. amo. teko uhnenu?"

    海龜小凱正在和姐姐開心的畫圖。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂

  41. phingi

    門

    例句

    to yafana to phingi panto mo mainca, "to'usni a'o! ihe peo'aoza 'o f'ue'u!"

    門外有人說：＂幫幫我！ 我的地瓜被偷了！＂

  42. namo

    誰

    例句

    yainca to puku, "zou suu namo moasoe to f'ue?"

    貓頭鷹說：＂你知道我的地瓜在哪裡嗎?＂

  43. ake'a

    稍微

    例句

    yainca to ohaevasi, mo man'i si fousu, ake'a fii a'o!

    哥哥說，你有很多獵物，給我一些吧!

  44. lata

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    ne micu yuovei to hosahe isicu pa'cohivi mooyai yʉteʉ to inosi, homo yaauso ci nanghia tasicu yainca to inosi lata koebʉ mooyai yʉteʉ 'e avai, ohecula toehunga ʉmnʉa tomo cono hosa 'e avai.

    回到部落以後，媽媽教’avai織布。 有朋友來的時候，媽媽就會說：＂這是我的孩子，愛織布的’avai。＂部落的人們也都很喜歡這位愛織布的’avai。

  45. maskʉ

    十

    例句

    ne na'no auyusi mosola maskʉ 'o hie ta pepe isi hicuveua to hie 'e ceoa.

    很久很久以前，天上有十個太陽。 地面被太陽曬得很燙。

  46. maaya

    地名

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    ne ohen'ala aʉt'ʉca to maaya i'o seifu to maaya ihe ocia yaa 'o ma'maica ta fuengu, uk'a ntʉha emo'usnu ta fuengu. 'enepio ci hosa no taia soku 'o ihe pohcing'ha, ohecula sʉ'nova ta taia zoku ne mio 'o uatang ci toomoku, hafa 'omo cono suezopʉ ho suyuni 'o maaya, mo'so botngonʉ'sio 'o heetai to maaya, ho noemʉhʉ 'o soanʉthʉhe, na'no tumi to mahohosa, o'amo suv'ohʉ.

    在日本統治的時代，日本政府為了取得山上的資源，不斷往山林推進。 許多泰雅族的部落被侵犯，讓泰雅族人感到不滿。 於是大頭目Watan，帶領族人奮力抵抗日本人，但日軍人數眾多，武器精良，各部落傷亡慘重，抗爭並沒有成功。

  47. huv'o

    橘子

    例句

    yainca ta naa'u, na'no, "cohʉmʉ 'e huv'o. teko bonʉ ta huv'o?"

    naa’u說：＂橘子很甜，你要不要吃橘子?＂

  48. oh

    DM

    這個詞還沒有單獨的錄音

    例句

    um mo yamci 'e oko ho oh na iho supeohʉ supeohʉ ta evi.

    小孩嚇到了從樹上掉下來.

  49. pepe

    天上

    例句

    isi hafa to eiski 'o moat ʉ'n ʉ ho mei'unu ta pepe, maicac'o tesi peel ʉi husansana.

    老鷹帶著山羊飛到了天上，這樣他可以看得很清楚。

  50. 'atai

    （男子名）

    例句

    'o oko no acipa ci 'atai mo noepohʉ 'o ohaevasi ho kokaekaebʉ tma'ongko. "amo. amo. teko uhnenu?"

    海龜小凱正在和姐姐開心的畫圖。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂