高頻詞 351–400
-
va'hʉ
小溪
例句ausuhcu fozu 'o chumu to va'hʉ, ho ausuhcu ca'i, mo na'no smoyo 'o fo'kunge, cu totoefʉngʉ to 'e'evi.
溪水越來越多、越來越髒，青蛙很害怕，躲進樹林裡。
-
yuyafo
出來
例句teenana a'ʉmtʉ yuyafo 'o a'a'ausna to cei? mo na'no ma'tipvongʉ 'o fo'kunge.
夢裡的事會不會真的發生呢？ 青蛙很擔心。
-
kukuzo
草
例句mo mainca 'o bʉvnʉ, kukuzo ho i'o evi 'hocimza mako yontan'e, o'ate 'ahʉyʉ ma'tipvongʉ'
＂只要有我們在，就不用擔心！＂小花、小草、大樹們說。
-
osko
你
例句''ah!' mo yamci puku ho yainca 'ma osko ti'pova si khaafe'u!'
＂阿！＂貓頭鷹驚呼說，＂你拿錯了我的咖啡了！＂
-
sʉc'ʉhʉ
到達
例句cu sʉc'ʉhʉ to taico ta etʉpʉ, 'o eiho ho buhci mo sieo ho ngoseo.
到了海中央，海鳥和老鼠又餓又累。
-
nenu
哪裡
例句yainca to tahae, ma nenu eni? ci na'no okosi 'e aemana.
Tahai說，這是哪裡？ 這房間好小。
-
to'usnu
幫助.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo smo'unu to fuengu 'o yutuka ho biebimi to nghou ho noa to'usnu, cu aamzo 'eopsi o'amocu ihe elʉa. cu hucma, isi elʉa 'o nghou, eʉsvʉta to nghu na hi'hioa to 'ua.
兔子跑去山裡找猴子求救，天黑了還沒找到。 隔天，他找到了猴子，跟猴子說了鹿的事。
-
hin'i
3PL
這個詞還沒有單獨的錄音
例句ita aiti 'e peipei'sasnu he. hocu makuv'o. ho tuocosi hin'i. mos'a mainenu. ci hioa.
他對這些人的行為感到很困惑，於是就問了他們這是怎麼回事。
-
asngʉcva
常常
例句i'e voyu lasi asngʉcva mi'usni 'o kulo ho yainca: " yac'ʉ! yusuhngu! tekon'a pasunaeno te'o talʉi. "
voyu經常對kulo說：＂站起來！ 坐下！ 請為我唱一首歌。＂
-
nosu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yainca to ino, "aeno, ho hucma o' ohaeva nosu mamespingi, tesi hafa 'o ahngʉsu ho i'omon'a mihna cono feohʉ ci 'o'oko ho maine'e!"
媽媽說：＂是啊，明天妳的姐姐，要帶著姐夫和剛滿月的小寶寶回家了呢！＂
-
mon'a
這個詞還沒有單獨的錄音
例句la na'no emafe to mon'a noe'in'i ci eh ʉng ʉ 'o moat ʉn ʉ, at'inghi 'o isi yoni ci hcuyu tan'e mo faaf'oh ʉ 'o eh ʉng ʉsi ho 'oha mafe.
山羊很喜歡吃小小的嫩葉，但是他住的這座山上，葉子又大又不好吃。
-
fiho
跟.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo fiho to 'uachumu 'o moat ʉ'n ʉ, sucaefi to a ʉl ʉ 'enepio ci mahcuhcuyu,
山羊跟著牛走，走過好幾個小丘，
-
'ia
[虛]
例句'ia mamo yacei.
原來是夢啊。
-
tma'ongko
這個詞還沒有單獨的錄音
例句'o oko no acipa ci 'atai mo noepohʉ 'o ohaevasi ho kokaekaebʉ tma'ongko. "amo. amo. teko uhnenu?"
海龜小凱正在和姐姐開心的畫圖。＂爸爸、爸爸，要去哪？＂
-
buhci
老鼠
例句'cicici!' 'iama buhci cimo meo'eoi to pohe, ataveiya tʉtpʉta tomo yuso ci cikei. 'o isi aiti cimo tihtihskova 'iya ma mcoo to puku.
＂吱！＂一隻田鼠偷玉米，結果被一雙爪子抓住了。 原來這兩團亮光是貓頭鷹的大眼睛。
-
ihecu
他們就
例句ihecu esvʉta no yuyuso usa ho husansana.
他們決定一起去那裡看個清楚。
-
kua'onga
黑色的
例句'o kuhcu to kokesngu mo kua'onga ho keoolo, ho isi hioza la na'no yonghu.
獨角仙的殼又黑又硬，在陽光下非常漂亮。
-
tacvoh'i
長的
例句mo mi'unu to kokesungu 'o tahae ho yainca, 'apanto maezo tacvoh'i ci sung'u, tetoeno ehtothomʉ!
Tahai對獨角仙說，我也有很長的角，我們來打架吧!
-
yuansou
動物
例句ne noana'o, to coni ci hcuyu to etʉpʉ mosola man'i ci yuansou 'omo yonto ic'o.
從前，有一個島上住著很多動物。
-
bumemealʉ
要小心
例句micu hucma mo tmopsʉ tomo conci tengami 'o ino, 'e yangui ho ino bumemealʉ seikacu, tac'u mon'i maine'e 'o amo.
第二天，媽媽寫了一封信，＂yangui，妳和媽媽要好好生活，爸爸很快就回家了。＂
-
'upena
不管
例句nemio, na'no sino haahocngʉ 'o mosola yaahioa ta leaotothmʉ. 'o maameo ta inguyu mo na'no yaa moutʉs'ʉ ci 'tohʉngʉ, ihe yainca ta mamameosi, 'upena na haahoccngʉ hp maamespingi, mi'ausna, moc'o acʉhʉ hmʉhmʉskʉ. honci amako tiou nola hia aʉsvʉsvʉtʉ, 'atekocu tov'ohʉ nomo mav'ov'o ci a'ausna.
在當時，醫生幾乎是男生的工作。 inguyu的父母非常有智慧，他們告訴她，不論性別、膚色，大家都是平等的。 只要能接受教育，就可以擁有任何事物。
-
yon
在.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句yon
在
-
aupcio
快點
例句'oa! mo sʉ 'no si teongo, aupcio toekameosʉ.
哇! 蜜蜂生氣了，快跑。
-
i'vaho
再一次.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mimzacu i'vaho uhto moohe to puhci.
他們又繼續走到老鼠們的家。
-
'oanʉ
這個詞還沒有單獨的錄音
例句cu po'una to etʉpʉ 'o 'apangʉ, 'o eiho isi talʉa no auyu ayocʉ no 'oanʉ, 'o buhci mo 'aumeumeusu nocu e'ohʉ, o'a isi cumasa 'o eiho.
船下海了，海鳥想到要先準備食物，老鼠卻急著出發，不理會海鳥。
-
amosi
這個詞還沒有單獨的錄音
例句i'e yangui mo tuyu 'omo cono emoo, la no'upu to ino ho amosi ho seikacu.
yangui一家有三個人，她和爸爸媽媽一起生活。
-
ecuu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo yonenu 'o kio? mo yonto ecuu. lasi yoni to kio 'o ecuu.
青蛙住在哪裡？ 青蛙住在池塘裡。 池塘是青蛙居住的地方。
-
amamio
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo amamio 'e voyu, isi sviei ta mo'o ci amosi, ho coeconʉ ho ohto moc'o oko no 'oyona baito no amamio.
voyu生病了，爸爸mo’o背著他，要走路到附近的小診所去看病。
-
iachia
自己
例句yut'ingi 'o pasuya ho yainca: " mo yonto taico 'o fcuyu, 'ateko no iachia yaa? "
Pasuya回答說：＂蛋在客廳，你自己去拿一下好嗎？＂
-
fʉhngoya
紅色的
例句mohcu yupa esvʉtʉ honcila baito nomo fʉhngoya ci hata, temiala to'usni. ohecu fihi 'emo maica ci tposʉ hocu ae'aepʉnga eni.
於是雙方約定，只要外國的船隻遇難時掛上紅旗，就會得到Sukalo的幫助。 他們簽訂了台灣第一份國際和平盟約＂南岬之盟＂，事情終於圓滿結束。
-
ne'e
那裡
這個詞還沒有單獨的錄音
例句o'amo aomane micu meoino yu'susuyumo, atavi sengsoo 'o hosa. micu pkaako to emoo 'o yatatiskova. noteuyunu ne covhi 'o yatatiskova, ho totoefʉngʉ tamo yu'susuyumo. mo aemo'ʉ ho ca'i 'o ne'e, psoepeaski 'o tmacongo.
沒過多久，戰爭擴大了，城鎮變成了戰場。 人們不得不離開家園。 人們集中在一個偏遠的地方，躲避戰亂。 那裡又髒又亂，疾病到處散播。
-
nanat'ot'ohaesa
兄弟姊妹
例句'omo nanat'ot'ohaesa 'o tahu 'ali na'no sʉ'no, la na'no sino tesmio tamo maica ho eyubobai, poa poekotveni to lesmo'eisi. toteni ho tahecu poyafa, 'iama mahcu'sola meyoino amamzo, 'anamo noana'o mohcula maita'e mcoi.
Dahu Ali(拉荷 阿雷)的兄長很生氣，為此跟警察吵架，被警察關入牢中。 等到他被放出來的時候，已經身負重傷，沒過多久就過世了。
-
lamza
我們
例句ne" noana'o, o'amocu mosola man'i na kuyai, 'upena honci uhnenu lac'o acʉhʉ smaimcovhi coeconʉ. ieni to cou ne noana'o ho engha, hoci yupabobaito o'ates'a na'no ponpohsu ci a'ausna, hoci mevcong na okono mamespingi ho me'usnu nomo covi, tec'u asuhcu ngoveo hotela yupa'u'uso. ko'ko panto lamza anana'va meesia ta maamespingi." yainca to ino.
＂很久以前，交通並不發達，不管去哪裡都要走很久的路。 對以前的人來說，見面不是一件容易的事情，如果女兒遠嫁了，就更難和娘家的人聯繫。 所以我們有屬於女生的祭儀。＂媽媽說。
-
yafana
外面
例句to yafana to phingi panto mo mainca, "to'usni a'o! ihe peo'aoza 'o f'ue'u!"
門外有人說：＂幫幫我！ 我的地瓜被偷了！＂
-
to'usni
幫助我
例句to yafana to phingi panto mo mainca, "to'usni a'o! ihe peo'aoza 'o f'ue'u!"
門外有人說：＂幫幫我！ 我的地瓜被偷了！＂
-
aʉt'ʉcʉ
照顧.主焦
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi tuocosi to tahae 'o ino, te'o meelʉ aʉt'ʉcʉ ta kokesungu?
Tahai問媽媽，可以養獨角仙嗎?
-
nanghia
朋友
例句botngonʉ ci nanghia no yuansou. maica yusuhngu ta penpin'a ta nghou ho aomane sumzocini.
一群動物朋友就這樣坐在猴子身旁沉默許久。
-
phini
買
例句yainca ta kacaw, "ino, 'e iko phini ci oho ieni no ci'in. ho poa tmuezuhi ci 'oanʉ. ataveisi honci ana. 'e ci'in to te nana tmuezuhu."
Kacaw說：＂媽媽，你買的是基因改造食品耶，吃了以後，我們的基因會不會改變呢？＂
-
m'ea
要求
例句mo mici m'ea tosvo si 'oisasang, at'inga yainca to kangngofu: " mo ea alolongʉ ci 'ungteng no tolaku ta tonali, isin'a mihna afa uhta vioing,, 'oningai ho yainca tekon'a to'usni aitin'a zou? "
醫生想要請假回家休息，但是護士說：＂隔壁有個卡車司機受傷，剛剛送來醫院，請醫生先幫忙看一下好嗎？＂
-
amosu
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo ea emocaefi cimo yonto ootovai ci yatatiskova, ho yainca: 'e voyu, tesi hafa uvo ta amosu na suu? temu mimho honci'u hafa muu? "
有人騎車經過，說：＂voyu，你爸爸要帶你去哪裡？ 要不要我載你們去？＂
-
h'unasi
不一樣的
例句ne micu maine'e, ma'tipfongʉ ho emamaine'e 'e oko no hahocngʉ, ao'pova ta tanivu ho yainca: " voyu 'amoc'o h'unasi ta hin'i, 'amon'a botngnʉ ta sekai 'omo totiski suu ho kaebʉ timaviya. "
放學的時候，男孩傷心地走回家。 tanivu安慰他說：＂voyu,你只是和他們不一樣，世界上還有很多人也都跟你一樣喜歡用左手。＂
-
yu'susuyumo
這個詞還沒有單獨的錄音
例句at'inghi namo yayo no pcokngʉ, ci hosa, 'anaihe ocia yovahi no 'oanʉ 'emo yayo ta fatu, mohcula i'hoi no yu'susuyumo. ataveia atpʉta 'emo yayo no fatu, mohcula apaevai uhne nangvu.
但是竹生的部落，不願意再將食物交給石生的部落，雙方引發戰爭。 最後石生的部落戰敗，一部分的族人向南遷徙。
-
lac'o
只
例句i'e 'koka 'tan'e lac'o esvʉta 'o keli ho seikacu. o'alahe cumasa 'o tangzoovi ta maamespingi, ho tac'u tmaseolʉ tmopsʉ, i'oc'o oko no hahocngʉ 'ote meelʉ tmopsʉ, lac'o yonta emoo 'e okono mamespingi.
在這個國家，女性的權利與生活是被約束的。 沒有人會慶祝女孩的誕生，當孩子到了讀書的年紀，只有男孩可以上學，女孩只能待在家裡。
-
'aoko
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mososola maica 'e cou o'ela noana'va pohcinha to seifu no maya, ataveisi 'anamohin'ila 'aoko meelʉ buveieci, koko tehn'i asansano auski to seifu to maya. lahe asngʉcva 'afeo'fu'ua. suafeozi 'o 'oyonahi to lesmo'eisi to maya.
由於族人長期遭受日本政府的欺壓，最後他們再也無法忍受，決定反抗日本政府。 他們經常騷擾、襲擊日本警局。
-
ina
主格
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo cihi 'o lepmopsʉ mainca, "honciko uso a'o avinano te'o peela teai vcongʉ suu, hote ieni ta e'ausnu ta holicu, ina macucumasu 'a teoc'u peela acʉha tanuua! hociu'la o'te teongmneni, o'a tekos'a peela skuu simo maica ci macucuma.
其中一名學生說:＂若妳成為了我的妻子，那麼根據法律規定，妳的東西就是我的了！ 沒有我的允許，妳不能配戴它們。＂
-
sʉ'eʉsʉ
穿衣服
例句yontomo pʉv'ʉ hosa, mo acʉhʉ yaa coni cihe ʉmnʉa ci pʉv'ʉ, acʉhʉ sʉ'eʉsʉ tomo pʉv'ʉ ci yʉsʉ.
在顏色部落裡，每個人都有一個最喜歡的顏色，身上都穿著那個顏色的衣服。
-
homeyaya
收穫祭
例句la hioa to 'pitva ho 'voeva ta hosa 'o homeyaya.
我們部落都在每年的七月到八月之間舉行收穫祭。
-
ah
語助詞
這個詞還沒有單獨的錄音
例句isi n'a asngʉca ah peobanga ho ucia tupnui.
他一直追小孩想要啄他.
-
yuyuso
二人一起走
例句ne mimzacu maine'e, mo yuyuso 'o voyu ho pasuya.
放學的時候，Voyu和Pasuya一起走。
-
ito
斜格
這個詞還沒有單獨的錄音
例句mo sucaefi tomo man'i hcuyu, ho ito man'i cimo kengkenzu ci ceon ʉ, mion'a man'i 'o yuyu'eosi, at'inghi o'ana isi el ʉa 'o ceon ʉ no maine'e.
他走過好多小丘，還有很多彎的路，上面有很多小石頭，但是他找不到回家的路。